Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, poznato i kao jesenji Sveti Jovan ili Jovan Glavosek, praznik je koji ima duboko ukorenjenu tradiciju i verovanja među vernicima Srpske pravoslavne crkve.
- Ovaj praznik obeležava se 11. septembra i posvećen je tragičnoj smrti Svetog Jovana Krstitelja, jednog od najvažnijih svetitelja u hrišćanskoj tradiciji. Iako je sama smrt svetitelja bila strašna i dirljiva, praznik se slavi sa velikim poštovanjem, kao podsećanje na njegovu hrabrost i principe.
Istorija ovog praznika seže unazad do vremena kada je Irod Antipa, sin Iroda Starijeg, bio vladar Galileje i Pereje. Irod je bio poznat po svojoj okrutnosti, a jedno od najpoznatijih njegovih dela bilo je ubistvo novorođenčadi u Vitlejemu. U vreme kada je Sveti Jovan Krstitelj propovedao, Irod je odlučio da napusti svoju ženu i oženi Irodijadu, ženom svog brata Filipa. Ovaj postupak bio je u suprotnosti sa zakonima i običajima tog vremena, zbog čega je Jovan Krstitelj odlučio da javno osudi Iroda i Irodijadu. Zbog svojih stavova, Jovan je bio zatvoren i bačen u tamnicu. Tokom jedne zabave, dok je Salomija, ćerka Irodijade, plesala, Irod je, pod uticajem alkohola, obećao da će joj dati bilo šta što poželi. Pod uticajem svoje majke, Salomija je tražila glavu Svetog Jovana Krstitelja na tacni, a Irod je, uprkos svojim sumnjama, naredio pogubljenje.
- Kada je glava svetitelja doneta pred goste, učenici Svetog Jovana su je uzeli i u tišini sahranili. Irodijada, želeći da osramoti Jovanovu smrt, izbola je njegov jezik i zakopala glavu na nečistom mestu. Iako je smrt Svetog Jovana Krstitelja dogodila pred Pashu, uoči Uskrsa, praznovanje ovog događaja ustanovljeno je na 11. septembar, kako bi se obeležila crkva koja je podignuta na njegovom grobu od strane cara Konstantina i carice Jelene.
Praznični običaji i verovanja vezana za Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja vrlo su specifični i duboko ukorenjeni u narodnoj tradiciji. Na ovaj dan, vernici se okupljaju u crkvama na liturgiji, a običaj nalaže potpuni post. U nekim delovima Srbije, posebno na istoku zemlje, veruje se da je na ovaj dan zabranjeno jesti ili piti bilo šta što je crvene boje, jer ova boja simbolizuje prolivenu krv Svetog Jovana. Osim toga, deca se savetuju da ne jedu crveno voće i povrće, kao što su paradajz ili crvene jabuke, jer bi to moglo doneti lošu sreću. Takođe, u mnogim krajevima Srbije, veruje se da je na ovaj dan zabranjeno uzimanje noža u ruke, kako bi se izbegle nesreće, a prema još jednom verovanju, na Usekovanje ne sme se jesti iz tanjira ili sa tacne, što je simbolički povezano sa nepoštovanjem svetitelja.
- Jedno od interesantnih verovanja vezanih za ovaj praznik dolazi iz istočnog dela Srbije, gde se smatra da je potrebno skinuti crveni končić sa ruke, jer ako ostane vezan nakon Usekovanja, može doneti nesreću i “naopako” život. Prema ovom verovanju, crveni končić nosi sreću dok je na ruci, ali ako ostane vezan nakon 11. septembra, može promeniti tok života na loše. Na ovaj dan, takođe, obeležava se i rođenje Patrijarha Pavla, koji je rođen 1914. godine u Kućancima, a preminuo 2009. godine u Beogradu. Patrijarh Pavle bio je voljen i poštovan od strane vernika, a njegov život i rad često se spominju u kontekstu ovog praznika.
Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja je, dakle, jedan od najvećih praznika u pravoslavnoj tradiciji. Osim što podseća na tragičnu smrt svetitelja, ovaj dan je i vreme kada se vernici okupljaju, poste i podsećaju na važnost hrabrosti, poštovanja i unutrašnje snage koju je Jovan Krstitelj demonstrirao kroz svoj život. Iako praznik nosi sa sobom specifična verovanja i običaje, njegova glavna poruka ostaje u svetlom sećanju na svetitelja, njegovu hrabrost i nepopustljivost u borbi za pravdu
