U nastavku članka pročitaćete nekoliko savjeta stručnjaka koji vam mogu biti od koristi u svakodnevnom životu. Njihove preporuke su jednostavne, praktične i lako primjenjive, pa ih svako može uvrstiti u svoju rutinu.
- Mašina za pranje veša jedan je od onih aparata bez kojih danas gotovo niko ne može da zamisli domaćinstvo. Ona štedi vreme, olakšava život i daje osećaj sigurnosti da će garderoba uvek biti čista i uredna. Ipak, iako se čini da je dovoljno samo ubaciti veš i pritisnuti dugme, prava razlika krije se u temperaturi vode koju biramo prilikom pranja. Upravo taj detalj utiče ne samo na to koliko će odeća biti oprana, već i na naše račune za struju i – što je jednako važno – na zaštitu životne sredine.
Većina domaćinstava ustalila je naviku da rublje pere na 40 stepeni Celzijusa. Ta temperatura se uobičajeno smatra „zlatnom sredinom“ jer je pogodna za različite tipove tkanina – od majica i donjeg veša, do posteljine i peškira. Ljudi je biraju zbog praktičnosti i sigurnosti, često ne razmišljajući o tome da možda postoji bolja i efikasnija opcija. Moderni modeli veš-mašina nude različite programe i podešavanja, ali korisnici obično ostaju verni rutini.
Međutim, stručnjaci ističu da je percepcija o idealnih 40°C pomalo zastarela. Savremene mašine konstruisane su tako da daju odlične rezultate i na nižim temperaturama, a to je posebno izraženo kod pranja na 30 stepeni. Uprkos uverenju da „hladnija“ voda ne može dovoljno oprati, praksa pokazuje suprotno – većina svakodnevne garderobe može se besprekorno očistiti upravo na ovoj temperaturi, i to uz dodatnu uštedu energije.
- Iako razlika između 30°C i 40°C izgleda mala, posledice se jasno vide na mesečnim troškovima. Ciklus pranja na 40 stepeni u proseku troši oko 0,5 kWh, dok isti ciklus na 30 stepeni zahteva svega 0,3 kWh. Kada se to sabere kroz redovno pranje, jasno je da računi za električnu energiju mogu biti niži i do nekoliko stotina kuna mesečno, u zavisnosti od učestalosti korišćenja mašine. Na prvi pogled simbolična razlika od 0,2 kWh po pranju postaje ozbiljna ušteda kada se ponavlja gotovo svakodnevno.
Osim finansijske koristi, tu je i onaj, možda još važniji – ekološki efekat. Smanjena potrošnja energije direktno znači i manji ugljenični otisak, što doprinosi borbi protiv klimatskih promena. Kada znamo da upravo kućni aparati čine značajan deo ukupne potrošnje električne energije u domaćinstvu, jasno je koliku razliku može doneti odgovoran izbor temperature.
Naravno, nisu sve situacije iste i postoje slučajevi kada viša temperatura postaje neophodna. To se posebno odnosi na jako zaprljane stvari, poput posteljine, peškira ili garderobe koja je došla u kontakt sa bakterijama i virusima. Za takve slučajeve preporučuje se pranje na 50–60 stepeni, jer se tek na tim vrednostima postiže potpuna dezinfekcija. Na taj način uništavaju se mikroorganizmi i obezbeđuje se higijenski čist veš.
- Za većinu svakodnevne odeće – majice, hlače, donji veš ili odeću za posao – 30 stepeni je sasvim dovoljno. Osim što štedi struju i čuva okolinu, ova temperatura je nežnija prema tkaninama. Na duže staze to znači i duži vek garderobe, jer se vlakna manje oštećuju pri pranju u hladnijoj vodi. Dakle, osim finansijske i ekološke koristi, postoji i treća, praktična – odeća traje duže i duže zadržava svoj prvobitni izgled.
Ipak, deo stanovništva ostaje veran „srednjem“ programu od 40°C. Navike se teško menjaju, a sigurnost da će sve biti oprano i dezinfikovano kod mnogih ima presudnu ulogu. Međutim, iskustva onih koji su prešli na 30°C pokazuju da rezultati nisu ništa lošiji, dok su računi za struju niži. To je mali korak za domaćinstvo, ali veliki za budžet i prirodu.
- U konačnici, pranje veša na 40 stepeni može biti dobra i univerzalna opcija, ali nije uvek najefikasnija. Pranje na nižim temperaturama donosi dodatne prednosti – od uštede novca, preko očuvanja tkanina, do smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu. Iako postoje situacije kada je viša temperatura neophodna, većina rublja može se bez problema prati i na nižoj.
U vremenu kada sve više razmišljamo o ekonomiji i ekologiji, možda je baš odabir 30 umesto 40 stepeni jedan od najjednostavnijih načina da napravimo promenu na bolje – i za sebe, i za planetu.
