Nebojša Glogovac zauvek će ostati zapamćen kao umetnik posebne vrste – čovek koji nikada nije morao da se pretvara, ni na sceni ni u životu. Njegova smirenost i prirodnost činile su ga jedinstvenim, a toplina u susretu s ljudima osvajala je i one koji su ga poznavali samo površno.
- Kolege su ga opisivale kao osobu koja „nije znala da bude neiskrena“, dok ga je publika doživljavala kao nekog ko ume da govori jednostavno, ljudski, bez trunke lažnog sjaja.
Od samih početaka jasno je bilo da poseduje drugačiju energiju. Njegov prijemni ispit na Akademiji dramskih umetnosti dugo se prepričavao – Glogovac je, umesto klasične deklamacije, odlučio da publiku osvoji imitacijama narodnih pevača. Sa šarmom je oponašao Šekija Turkovića i Veru Matović, izvodeći pesme „Pogledaj me jednom nežno“ i „Halo, halo, gde ideš večeras“. Ta spontana i duhovita koreografija izmamila je osmehe komisiji i pokazala ono što će kasnije obeležiti njegov rad – sposobnost da najobičnijoj situaciji udahne život i da svaku ulogu oboji iskrenošću.
- Upravo ta jednostavnost i britki humor pratili su ga kroz celu karijeru. Bio je čovek koji se bez problema šalio na sopstveni račun, ali i onaj koji je umeo ozbiljne teme da predstavi sa blagom ironijom, nikada ne gubeći osećaj za meru. Njegovi prijatelji i saradnici svedočili su da je uvek držao do istine, a uspeh stavljao u drugi plan. Za njega je integritet bio vredniji od estradne popularnosti, a ljudskost važnija od svake nagrade.
Prvi put pred kamerama pojavio se još 1981. godine, u seriji „Priče iz Nepričave“. Tada je bio dečak, ali se već moglo naslutiti da poseduje prirodnu darovitost. Kasnije je ostvario nezaboravne uloge u filmovima i serijama koje su oblikovale domaću kinematografiju: „Do koske“, „Ubistvo s predumišljajem“, „Bure baruta“, „Porodično blago“, „Nebeska udica“, „Munje“, „Kad porastem biću Kengur“, „Hadersfild“, „Klopka“ i mnogim drugim. Njegov opus ostao je bogat, raznolik i duboko emotivan, jer je svaki lik doživljavao i gradio iznutra, donoseći publici istinu i životnost.
Za Glogovca se često govorilo da je umeo da voli ljude bez kalkulacija. To je bila njegova najjača osobina – neposrednost i sposobnost da razoruža svakoga iskrenim osmehom i toplom rečju. Nije ga krasila samo glumačka harizma, već i prirodna vedrina, što ga je činilo omiljenim kako među kolegama, tako i kod publike.
Iako je bio jedan od najcenjenijih glumaca svoje generacije, nije mario za status ili javne etikete. Radije je birao put skromnosti i doslednosti. Njegova snaga ogledala se u tome što nikada nije odstupao od svojih principa – znao je da popularnost i aplauzi prolaze, ali da ostaje ono što si kao čovek.
- Posebno su upečatljiva sećanja kolega na trenutke van scene. Govorili su da je Nebojša bio čovek koji je umeo da sasluša, da pruži iskren savet, ali i da unese smeh u najteže situacije. Njegova lucidnost i doskočice bile su deo šarma koji ga je pratio. „Čovek od reči, skroman i dostojanstven“, tako ga najčešće opisuju.
Njegov glumački put bio je spoj intelekta i emocije. U svakoj ulozi tražio je nit koja povezuje lik s publikom, pa je često znao da kaže da se gluma ne uči samo iz knjiga, već iz života. Ta filozofija odvela ga je u sam vrh glumačke scene, gde je ostao sve do prerane smrti.
Glogovac nije voleo spektakl niti javno eksponiranje privatnog života. Trudio se da ga ljudi pamte po njegovim filmovima i predstavama, a ne po tračevima i naslovima. To je bio deo njegove doslednosti – želja da iza sebe ostavi umetničko delo, a ne medijsku sliku.
- Ono što ga je razlikovalo od mnogih savremenika bila je sposobnost da najkompleksnije emocije prikaže kroz jednostavne, svakodnevne geste. Kada bi govorio o životu i umetnosti, radio je to sa skromnošću, kao da je svestan da prava veličina nikada ne dolazi iz hvalisanja, već iz dela.
Publika će ga zauvek pamtiti kao umetnika velikog formata, ali i kao čoveka koji je svojim prisustvom unosio mir. Njegova filmografija ostaje kao svedočanstvo o neprocenjivom talentu, ali i kao inspiracija mladim generacijama glumaca koji uče da je najvažnije biti istinit i veran sebi.
- Nebojša Glogovac nije bio samo glumac – bio je simbol dostojanstva, iskrenosti i topline. Njegov osmeh, britki humor i neponovljiva harizma ostaju deo kolektivnog sećanja, a njegov životni put primer kako umetnost i ljudskost mogu da idu ruku pod ruku. Upravo ta kombinacija obezbedila mu je status jednog od najvoljenijih glumaca regiona i zauvek ga upisala u istoriju domaće kinematografije.
