Ljubiša Samardžić bio je jedan od onih umetnika čije ime ostaje zauvek upisano u istoriju jugoslovenske i srpske kinematografije. Njegov osmeh, šarm i toplina osvajali su publiku decenijama, ali poslednje godine njegovog života obeležila je borba sa jednom od najtežih bolesti – rakom mozga.
- Ono što je važno istaći jeste da su prvi simptomi koje je imao bili takvi da bi ih mnogi ljudi olako ignorisali, što ovu priču čini i upozorenjem o važnosti pravovremenih pregleda.Prve tegobe počele su 2014. godine. Samardžić je iskusio učestale vrtoglavice, probleme sa ravnotežom i poteškoće u govoru. To su znaci koje bi mnogi pripisali umoru ili prolaznim zdravstvenim problemima, ali kod njega su se simptomi ubrzo pojačavali i postajali sve izraženiji. Nakon što je potražio lekarsku pomoć, detaljni pregledi i magnetna rezonanca otkrili su ono čega se svako plaši – agresivan tumor na mozgu, sa lošom prognozom. Lekari su u tom trenutku govorili o tek nekoliko meseci života.
Uprkos sumornim prognozama, Samardžić nije gubio veru. Odmah je podvrgnut hitnoj operaciji, a zatim je započeo dug i iscrpljujući proces lečenja. Pored Srbije, pomoć je potražio i u inostranstvu – u Nemačkoj i Italiji – gde je dobio mišljenja i pristup modernim terapijama koje su u tom trenutku bile dostupne. Operacije su bile samo početak; usledili su ciklusi zračenja i onkoloških tretmana, koji su dodatno oslablili njegov organizam. Borba je bila duga, bolna i iscrpljujuća, ali Ljubiša je ostao istrajan i snažan, pokazujući hrabrost koju je nosio kroz ceo život.
- Ipak, ono što je posebno izdvajalo ovog glumca bilo je njegovo odbijanje da bolest pretvori u javni spektakl. Nije želeo da ga ljudi pamte po bolničkim danima, već po filmovima i ulogama koje je ostavio iza sebe. Zato je svoju borbu vodio tiho, daleko od očiju javnosti, u krugu porodice koja mu je bila najveći oslonac. Supruga, deca i unuci činili su njegov svet u poslednjim godinama, pružajući mu mir i snagu u trenucima kada je bolest napredovala.
Kako su meseci prolazili, Samardžić je postajao sve svesniji da se kraj približava, ali je i dalje ostajao dostojanstven. Nije želeo sažaljenje, već da ga ljudi pamte po osmehu, toplini i ulogama koje su obeležile generacije. Njegova poslednja želja bila je jasna – da se ne govori o bolesti, već o umetnosti.
Preminuo je 8. septembra 2017. godine u Beogradu, u 81. godini života. Sahranjen je na Novom groblju, tiho i bez pompe, kako je sam želeo. Na ispraćaju su bili najbliži – porodica, prijatelji i kolege – oni koji su ga poznavali i voleli. Njegov odlazak bio je veliki gubitak, ali je iza sebe ostavio bogatstvo koje se ne meri godinama, već delima.
- Samardžićev opus obuhvata više od 70 filmskih i televizijskih uloga. Bio je glumac koga su voleli i stariji i mlađi, jer je umeo da spoji humor, toplinu i ozbiljnost u svakoj ulozi. Pored glume, posvetio se i režiji i produkciji, ostavljajući trag i iza kamere. Dobitnik brojnih nagrada i priznanja, on je ipak iznad svega ostao čovek koga su krasile jednostavnost i ljudskost.
Njegova borba sa bolešću podseća na važnost slušanja signala koje nam telo šalje. Vrtoglavice, problemi sa govorom ili ravnotežom nisu simptomi koje treba zanemarivati. Priča Ljubiše Samardžića zato nije samo sećanje na jednog velikana, već i opomena koliko je zdravlje krhko i koliko su prevencija i pravovremeni pregledi važni.
Za svoju publiku, Ljubiša Samardžić ostaće zauvek „Šurda“, večiti nasmejani junak koji je donosio radost i vedrinu. Ali iza filmskog platna stajao je čovek neverovatne snage, koji je i u najtežim trenucima birao dostojanstvo i mir. Njegov život i borba podsećaju da umetnici, iako veliki, nisu imuni na slabosti ljudskog tela, ali da način na koji ih nose može inspirisati generacije.
- Nasleđe Ljubiše Samardžića nije samo u filmovima i serijama – ono je u vrednostima, ljudskosti i umetničkoj posvećenosti koju je živeo. Njegova borba sa bolešću i odlazak tiho, bez pompe, savršeno su odraz karaktera čoveka koji je voleo život, ljude i umetnost, i koji je želeo da ga se pamti po najboljim trenucima, a ne po patnji.
