Danas se u srpskom narodu i u hrišćanskoj tradiciji obeležava Velika Gospojina, praznik posvećen Uspenju Presvete Bogorodice. Ovaj dan ima posebno mesto među vernicima jer je posvećen ženama i majkama, a smatra se da upravo Bogorodica, kao svetiteljka, majka i žena, razume dušu svake žene, njene misli, bol i patnju.
- Zbog toga se u narodu veruje da ona ne samo da razume, već i prašta, pa žene na ovaj dan posebno odlaze na pričešće, tražeći utehu i duhovni mir.
Pored svoje duhovne snage, praznik nosi i bogatu tradiciju običaja. U nekim krajevima veruje se da je vreme između Velike i Male Gospojine, 21. septembra, posebno pogodno za branje lekovitog bilja. Smatralo se da tada biljke imaju najveću moć, pa su ljudi u tom periodu skupljali trave za lečenje različitih bolesti. Istovremeno, širom Srbije organizuju se vašari i narodni sabori, koji su vekovima deo narodnog života. Jedan od najpoznatijih i sa najdužom tradicijom održava se u Beogradu, kod manastira Rakovica, gde se okuplja veliki broj vernika i posetilaca.
- Velika Gospojina je i slava mnogih crkava i manastira Srpske pravoslavne crkve, što pokazuje koliki značaj ovaj praznik ima u duhovnom i kulturnom životu naroda. Na ovaj dan vernici su oduvek odvajali vreme za molitvu, jer se veruje da je to trenutak kada čovek posvećuje pažnju direktno svojoj duši. Poruka praznika upravo je u unutrašnjem miru, sabranosti i veri da Bogorodica štiti i pomaže svakome ko joj se iskreno obrati.
Sam događaj Uspenja Presvete Bogorodice, koji se obeležava ovim praznikom, vezuje se za predanje prema kojem je Bogorodica doživela oko 60, a po nekim izvorima i 72 godine. Veruje se da je nadživela svog sina i da je ostala da živi u Jerusalimu, gde je bila okružena apostolima i prvom hrišćanskom zajednicom. Iako u Svetom pismu nema opisa njenog zemaljskog kraja, crkveno predanje govori da je njen život završio tiho i smireno, a da je njen duh predat Spasitelju.
- Na ikonama Velike Gospojine ovaj trenutak prikazuje se slikom Bogorodice koja leži na postelji, sa prekrštenim rukama na grudima. Oko nje se nalaze apostoli, među kojima su posebno istaknuti Petar, Pavle i Jovan, dok Sv. Petar kadi kadionicom. Pored njih prisutni su i hrišćanski pisci poput Dionisija Areopagita, Iroteja i Timoteja, koji u rukama drže Jevanđelje. Iznad odra, u središtu ikone, prikazuje se Hristos koji u rukama drži dušu svoje majke u obliku deteta, okružen svetlošću i anđelima. Ovakav prikaz predstavlja snažan simbol ponovnog susreta majke i sina i ulazak u večni život.
U umetničkom i duhovnom smislu, ikone Velike Gospojine zauzimaju posebno mesto. One ne samo da prenose priču o Uspenju, već i oslikavaju teološku poruku – da smrt nije kraj, već prelazak u novo postojanje, u život sa Bogom. Vernici, moleći se pred ovim ikonama, pronalaze utehu i snagu, a praznik Velike Gospojine postaje trenutak kada se spajaju vera, tradicija i duhovni mir.
- Velika Gospojina, dakle, nije samo datum u kalendaru, već praznik koji podseća na snagu majčinske ljubavi, oproštaja i nade. To je dan kada se žene posebno osećaju bliskima Bogorodici, nalazeći u njenom životu i predanju utehu za sopstvene borbe i veru da nisu same. Istovremeno, to je i praznik koji okuplja narod, čuva običaje i podseća da duhovni život ima svoje vreme i mesto koje se ne sme zanemariti.
