U narodnim verovanjima mnoge stvari nisu imale samo praktičnu, već i simboličnu vrednost. Smatralo se da pojedini predmeti u sebi nose energiju doma, sreće i blagostanja, pa je njihovo davanje drugima značilo gubitak onoga što je za porodicu dragoceno.
- Zato su bake i prabake s ponosom prenosile ove priče, učeći mlađe generacije da neke stvari treba zadržati u svom domu, ne iz pohlepe, već iz potrebe da se sačuva mir i zaštita.
Jedna od takvih stvari jeste so. Oduvek se smatrala svetom i neophodnom, ne samo kao začin već i kao amajlija koja štiti kuću od nesreće. Prosuta so bacala se preko levog ramena da otera zlu sreću, a davanje soli na poklon ili „na veresiju“ posmatralo se kao prenošenje sopstvene sudbine drugome. Zbog toga je postojao običaj da se so može dati samo u zamenu za makar simboličan novčić, kako bi se prekinula negativna simbolika i obezbedila zaštita.
- Igla je imala posebno značenje. Nekada se kačila i bebama za zaštitu od uroka, a verovalo se da skuplja negativnu energiju i štiti domaćinstvo. Međutim, tuđa igla nikada nije smela da se podigne ili primi na poklon. Ako bi se posle nečije posete našla u kući, domaćice su je bacale ili spaljivale, verujući da može uneti nemir. Upravo zbog toga igle su bile predmet velike pažnje i čuvale su se od radoznalih ruku.
Još jedan predmet koji je zauzimao značajno mesto u narodnim verovanjima jeste metla. Iako je služila za čišćenje, u simbolici je predstavljala dom i energiju porodice. Poklanjanje metle smatralo se lošim znakom, jer je značilo „pomesti sreću“ iz kuće. Naročito su žene verovale da metla može oterati udvarače, pa je bila strogo zabranjena kao poklon. U mnogim kućama čuvala se stara metla upravo iz tog razloga, kao amajlija domaćinstva.
Posebno mesto imala je i šećer. Njegova slatkoća simbolizovala je radost, blagostanje i sreću u domu. Kada bi se prosuo, tumačilo se da dolazi nešto dobro. Ali davati ili pozajmljivati šećer iz kuće smatralo se nepoželjnim, jer se verovalo da se time iznosi „slatkoća života“. Zato je šećer uvek morao da postoji u domu i da se čuva kao simbol mira i sreće.
Sličnu ulogu imale su i šivaće igle. Njihova simbolika bila je povezana sa sudbinom – smatralo se da one mogu „presjeći životni put“. Zato se nikada nisu davale kao poklon, osim ako su potpuno nove i ako su u paru sa koncem. Stare igle čuvale su se zatvorene, kako se energija doma ne bi „probila“.
- Na kraju, jedno od najsnažnijih verovanja vezano je za ogledalo. U mnogim tradicijama ogledalo se posmatralo kao portal koji može da upija i svetlost i tamu, pa čak i da zadrži senke prošlosti. Poklanjanje ogledala značilo je prenošenje dela svoje duše drugome, što se smatralo izuzetno opasnim. Zbog toga su se ogledala noću pokrivala tkaninom ili se zaklanjala kada je u kući bio bolesnik. Ako bi se rešavali starog ogledala, trebalo je umotati ga i izneti iz kuće, ali nikako ga ne poklanjati.
Na prvi pogled, ovakva verovanja mogu izgledati kao puko sujeverje, ali njihova suština leži u jednom dubljem značenju – u potrebi ljudi da zaštite ono što im je najvažnije: dom, porodicu i sopstvenu energiju. Predmeti poput soli, igle ili ogledala bili su svakodnevni, ali su u kolektivnoj svesti dobijali ulogu zaštitnika. I danas, dok mnogi ove običaje posmatraju kroz prizmu tradicije i folklora, nije retko da ljudi u njima pronalaze utehu i podsvesno ih poštuju.
- U srpskoj tradiciji ovakva verovanja često su bila vezana za domaćinstvo i međuljudske odnose. Kako piše „Politika“, običaji su prenošeni generacijama kao način da se sačuva porodična složnost i izbegne nesreća. „Blic“ je svojevremeno pisao da i danas veliki broj ljudi izbegava da poklanja ogledala ili igle, jer ih smatraju predmetima sa posebnom težinom. S druge strane, prema pisanju lista „Danas“, psiholozi tumače da su ovakva pravila služila i kao način da se u prošlosti očuva red u kući i postave granice – jer kroz zabrane porodica je učila decu o poštovanju, disciplini i poverenju.
Bez obzira da li neko veruje u moć predmeta ili ih doživljava samo kao deo kulture, jedno je sigurno: u tim starim pravilima sadržana je briga za dom i porodicu. A možda je upravo to razlog što se i danas, u savremenom društvu, još uvek šapuće – ne poklanjaj so, iglu, metlu, šećer, šivaće igle i ogledalo.
