U današnjem članku vam donosimo jjednu jako zanimljivu priču o ljubavi koja se tužno završila.Velike ljubavi iz mladosti, čak i kad ih život razdvoji, ostaju duboko urezane u srce. To potvrđuje i priča gospođe Dine, 64-godišnje udovice koja je odlučila da podjeli svoje emocije o čoveku kojeg je volela kao nikoga drugog.
- Nekada smo bili najlepši par, a onda nas je život razdvojio. Posle 40 godina javila sam mu se na Fejsbuku – njegov odgovor me potpuno zatekao.Danas, nakon četiri decenije, i dalje ga nosi u mislima, pitajući se šta bi bilo da je tada imala snage da oprosti i posluša srce.
“Imala sam 17 godina, a on 20 kada smo se upoznali. Ljubav je planula odmah – čista, iskrena, mladalačka. Upoznao me je sa svojom porodicom koja me je dočekala kao svoju, a isto su učinili i moji roditelji s njim. Bili smo savršeni zajedno, svi su govorili da smo kao stvoreni jedno za drugo.”
Ali, kao i u mnogim mladim vezama tog vremena, vojni rok je bio prepreka koju su morali da savladaju. “Rastanak je bio težak. Predložio mi je veridbu, ali nisam pristala – smatrala sam da smo premladi i da treba još da se upoznamo. Iako je bio tužan, razumeo je.”
Pisma puna ljubavi i… jedno koje je sve srušilo
- Dina i njena ljubav dopisivali su se svakodnevno. Svako pismo je čekala s nestrpljenjem, čitala ga uz suze i osmeh. “Kad bi dolazio na odsustvo, rastajali bismo se uz zagrljaje i obećanja da ćemo se zauvek voleti. Sve je bilo kao u romantičnom filmu dok jedno pismo nije srušilo moj svet.”
U tom pismu stajalo je: “Prevarila si me.”
“Pisala sam mu očajnički da to nije istina. Nikada nisam ni pogledala drugog. Pitala sam ga ko mu je rekao takvu laž, ali nikada nisam dobila odgovor. Rekao je samo da mu je neko dojavio kako su me videli zagrljenu s drugim mladićem.”
Kada se vratio iz vojske, došao je ispred njene kuće da razgovaraju. Dina je znala da je to trenutak koji je dugo čekala, ali nešto u njoj – ponos ili strah – nije joj dalo da izađe. “Plakala sam i govorila porodici da ne mogu da ga vidim. Mislila sam da ću ga tako kazniti, a zapravo sam povredila samo sebe. Kad je otišao, znala sam da je to kraj.”
Godine tuge i izgubljene prilike
- Vreme je prolazilo, ali rana nije zarastala. Dina je jednog dana u firmi srela njegovu rođaku koja joj je rekla da se oženio. “Kao da mi je neko iščupao srce. Čula sam da je dobio ćerku i nazvao je mojim imenom. To mi je još više slomilo dušu.”
Imala je nekoliko veza, ali nijedan muškarac nije uspeo da izbriše sećanje na njega. Udala se za čoveka koji je bio dobar prema njoj i s njim dobila dva sina. “Trudila sam se da budem srećna, ali duboko u sebi sam uvek upoređivala sve s njim. Niko nije mogao da mu parira.”
Tokom rata, njena porodica se preselila u Dansku, dok je on sa svojom porodicom otišao u Ameriku. Životi su im otišli u potpuno različitim pravcima.
Posle 40 godina – poruka koja menja sve
- Pre tri godine, Dinina mirna svakodnevica se promenila kada joj je muž preminuo. Prošla je kroz težak period tuge, a onda se jednog dana setila njega. “Godinu dana nakon muževe smrti, skupila sam hrabrost i poslala mu poruku na Fejsbuku. Nisam znala šta da očekujem. Srce mi je tuklo kao ludo.”
Njegov odgovor je stigao brže nego što je očekivala: “Zdravo, Dina. Toliko puta sam razmišljao o tebi.”
- “Počeli smo da se dopisujemo. Poslao mi je pesmu o ljubavi koja ne bledi. Rekao mi je da je i on mnogo puta želeo da mi se javi, ali se plašio da me ne uznemiri. Danas smo prijatelji na Fejsbuku, a u porukama mi piše stihove i priseća se naših mladih dana.”Dina priznaje da je pogledala njegove stare objave i pronašla pesme koje je ranije kačio – sve o neuzvraćenim ljubavima i bivšim vezama. “Bilo mi je jasno da me nikada nije zaboravio, baš kao ni ja njega.”
“Ne žalim zbog života koji sam imala, ali ponekad se pitam šta bi bilo da sam tada izašla da ga vidim. Da li bismo ostali zajedno? Ili nas je sudbina i onako planirala razdvojiti?”
Na kraju dodaje: “Poželela sam mu sreću sa porodicom. U mom srcu on i dalje ima posebno mesto. Ta ljubav je bila prava, ali jednostavno nije bila naša sudbina.”
