BONUS TEKST
Visoke ljetne temperature, naročito kada pređu 30 stepeni Celzijusa, predstavljaju ozbiljan zdravstveni izazov za starije osobe. Njihovo telo se znatno teže prilagođava promenama spoljne temperature, a prirodan osećaj žeđi često zakasni, što dodatno povećava rizik od dehidratacije, toplotnog udara i pada krvnog pritiska. Iako leto mnogima donosi osećaj vedrine i radosti, za najstarije članove društva to može biti i period velikih opasnosti ukoliko ne preduzmu određene mere predostrožnosti.
- Jedna od najopasnijih navika jeste napuštanje doma bez flašice vode. Dehidratacija se ne manifestuje uvek kroz osećaj žeđi, pogotovo kod starijih, pa se preporučuje da redovno unose tečnost i kada im se ne pije voda. Voda treba biti stalno uz njih, a konzumacija treba biti ravnomerna tokom celog dana. Uz to, veoma je važno izbegavati kafu i alkohol pre izlaska, jer oba napitka deluju kao diuretici, odnosno podstiču izlučivanje tečnosti i mogu pogoršati stanje dehidratacije.
Još jedna česta greška jeste izbor garderobe. Mnogi nesvesno oblače tamnu ili sintetičku odeću, ne znajući da takvi materijali zadržavaju toplotu i povećavaju rizik od pregrevanja. Umesto toga, preporučuje se nošenje lagane, svetle odeće, najbolje od pamuka, koja omogućava koži da diše i smanjuje akumulaciju toplote. Neophodno je i zaštititi se od sunčevih zraka uz pomoć šešira, naočara za sunce i kreme sa zaštitnim faktorom, jer direktna izloženost UV zračenju može naneti ozbiljne posledice po kožu, oči i celokupan organizam.
- Starije osobe često greše i time što izlaze napolje u najtoplijem delu dana, tačnije između 10 i 17 časova. U tom periodu sunčevo zračenje je najintenzivnije, a vazduh najsušniji i najvreliji. Ukoliko je izlazak neophodan, treba ga ograničiti na što kraće trajanje i prethodno se temeljno pripremiti – adekvatno obučeni, hidrirani i zaštićeni. Po mogućstvu, sve obaveze treba završavati rano ujutru ili predveče, kada je temperatura niža i prijatnija.
Unos previše soli neposredno pre izlaska može dodatno otežati cirkulaciju i opteretiti srce. So ima sposobnost da zadržava vodu u organizmu, što može izazvati otoke i dodatno opteretiti krvne sudove i srce, naročito kod osoba koje već imaju problema sa pritiskom. Zato je poželjno birati lagane, osvežavajuće obroke bogate voćem i povrćem.
- Simptomi poput vrtoglavice, mučnine, glavobolje ili osećaja slabosti ne smeju se ignorisati. To mogu biti prvi znaci toplotnog udara ili ozbiljne dehidratacije. U tim situacijama potrebno je odmah potražiti hlad, odmoriti, napiti se vode i obavezno obavestiti nekog bližnjeg. Ako se simptomi ne povuku, ne treba oklevati sa pozivanjem medicinske pomoći.
Zaboravljanje da se uzmu redovni lekovi može imati teške posledice, jer visoke temperature utiču na način na koji telo reaguje na terapiju. Lekovi koji regulišu pritisak, šećer ili srčani ritam posebno su osetljivi na toplotu, te je važno uzimati ih u tačno vreme i prema uputstvu lekara. Poželjno je nositi spisak lekova sa sobom, naročito kada se ide napolje, kao i ličnu kartu, jer u nepredviđenim situacijama to može pomoći bržem pružanju odgovarajuće pomoći.
- Starije osobe ne bi trebalo da se izlažu intenzivnoj fizičkoj aktivnosti tokom dana. Čak i lagana šetnja može biti naporna i potencijalno rizična po vrućini. Ako je fizička aktivnost neophodna, najbolje vreme za to su rani jutarnji ili večernji sati, kada je temperatura niža i kada sunce nije direktno iznad glave.
Jedna od najvažnijih stvari je – ne izlaziti bez mobilnog telefona i uvek obavestiti bližnje gde se ide i kada se planira povratak. U slučaju gubitka orijentacije, slabosti ili nesvestice, mogućnost da se brzo pozove pomoć može biti presudna.
- Kao osnovni paket koji starija osoba treba da ima sa sobom prilikom izlaska po visokim temperaturama, izdvajaju se: flašica vode, šešir, naočare za sunce, lagana odeća, mobilni telefon, lična dokumenta i spisak lekova. Ove jednostavne mere mogu značiti razliku između prijatnog dana i potencijalne zdravstvene krize.
