Zlata Petković bila je jedno od najprepoznatljivijih i najlepših lica bivše Jugoslavije, a njena životna i profesionalna priča i danas izaziva pažnju javnosti. Rođena sa posebnim šarmom i harizmom, Zlata je veoma rano zakoračila u svet umetnosti.
Već pre nego što je upisala fakultet, ostvarila je svoju prvu filmsku ulogu u ostvarenju “Bubašinter” reditelja Milana Jelića. Bila je to prekretnica koja je nagovestila bogatu i raznovrsnu karijeru.
- Godine 1971, sa samo 17 godina, ponela je titulu Mis Jugoslavije, a nedugo zatim i prestižno priznanje Mis fotogeničnosti u Tokiju. Iako su joj se vrata modelinga širom otvorila, odlučila je da je gluma njen poziv. Upisala je Fakultet dramskih umetnosti, gde je studirala uz neka od najvećih imena jugoslovenske glumačke scene, kao što su Bogdan Diklić, Snežana Savić i Lazar Ristovski.
Uprkos mladosti, Zlata se vrlo brzo susrela s izazovima privatnog života. Sa svega 19 godina postala je majka sina Gvozdena, koga je dobila iz ljubavi sa fakultetskim kolegom. Trudnoću je, iz straha da ne bude izbačena s fakulteta, dugo skrivala. Čak je u šestom mesecu trudnoće polagala kolokvijum iz akrobatike, što svedoči o njenoj upornosti i odlučnosti da ne odustane od obrazovanja.
Iako je roditelji nisu podržavali da se tako mlada uda, Zlata je sledila svoje srce. Brak sa Gvozdenovim ocem trajao je deset godina. Kasnije je upoznala muzičara Aleksandra Sanju Ilića, za koga se udala i s kojim je dobila sina Andreja. Ta ljubav je potrajala do kraja njenog života i ostala upamćena kao jedno od najlepših partnerstava na domaćoj umetničkoj sceni.
Zlata Petković ostvarila je niz nezaboravnih uloga, ali publika je najviše pamti po likovima Marije iz serije “Otpisani” i Lepe iz “Grlom u jagode”. Uloga Marije donela joj je ogroman uspeh, ali i određeno profesionalno ograničenje. Kako je sama priznala, posle te uloge reditelji su se ustručavali da je angažuju, plašeći se da će publika u njoj i dalje videti isključivo Mariju Simeunović.
Uprkos tome, Zlata je odbijala da pristane na uloge koje joj ne odgovaraju. Bila je svesna zasićenja na sceni i pada kvaliteta u filmskoj produkciji. Odlučila je da se posveti pozorištu i putujućim trupama, birajući projekte iza kojih je mogla da stane sa punim integritetom. Nikada nije jurila karijeru po svaku cenu, već je birala ono što je zaista volela i smatrala vrednim.
- Njen suprug Sanja Ilić često je govorio o Zlatinim prioritetima i tome koliko mu je značila. Isticao je da je ona mnogo više pažnje posvećivala porodici nego sopstvenoj karijeri, odbijajući da se obnaži na filmu ili prihvati bilo šta što nije u skladu sa njenim ličnim vrednostima. Za Zlatu su najvažniji bili deca, muž i dom.
Zlatina životna priča, nažalost, završila se prerano. Godine 2012. doživela je moždani udar, posle čega je pala u komu. Njen suprug bio je uz nju do poslednjeg daha, ali lekari nisu uspeli da je spasu. Njen odlazak ostavio je duboku prazninu ne samo u porodici, već i među kolegama i publikom koja ju je volela.
Njena ljubav sa Sanjom Ilićem trajala je tri decenije. Sanja je nakon njene smrti isticao da su mu Zlata i sin Andrej bile vodilje u životu. U intervjuima je emotivno govorio o gubitku ne samo supruge već i prijatelja Petra Jovičića Trte. Smatrao je da su ta dva gubitka ostavila neizbrisive ožiljke na njegovom srcu.
Njihov sin Andrej Ilić, uspešno je kročio u svet muzike i biznisa, postavši jedan od vlasnika produkcije IDJ Videos, čime je na svoj način nastavio umetničku tradiciju porodice. Sanja je uvek bio uz njega, verujući u podršku kroz poverenje i kontrolu, a ne kroz pritisak.
Priča o Zlati Petković ostaje inspiracija za sve one koji žele da uspeju po sopstvenim pravilima. Bila je simbol lepote, ali i dostojanstva, posvećenosti i hrabrosti da se ide protiv struje. Njena karijera možda nije bila najduža, ali je ostavila dubok trag, dok je njena ličnost ostala sinonim za iskrenost, eleganciju i snagu žene koja zna šta želi.
