Danas Pravoslavna crkva slavi svetog mučenika Teodota Ankirskog i sedam devojačkih mučenica, podsećajući na jedno od najdirljivijih i najhrabrijih svedočanstava vere u istoriji hrišćanstva. Ovaj svetitelj nije bio ni episkop ni monah, već običan čovek, krčmar po zanimanju, ali izuzetne vere i neustrašive duše.
- Teodot, poreklom iz Ankire (današnja Ankara), živeo je u vreme rimskog cara Dioklecijana, poznatog po surovim progonima hrišćana. Iako je bio oženjen, u duhovnom smislu živeo je prema rečima apostola Pavla: “Odsada i oni koji imaju žene, neka budu kao da ih nemaju”, što znači da je svoj život u potpunosti posvetio Hristu i pomaganju drugima, bez obzira na lične obaveze.
Njegova krčma, koja je spolja delovala kao obično svratište za putnike, bila je u stvari sigurno utočište za progonjene hrišćane. U to vreme, samo posedovanje vere u Hrista moglo je značiti mučenje i smrt, ali Teodot nije ustuknuo. Kroz svoju krčmu je pomagao odbeglim vernicima, donosio im hranu, vodu, lekove, pa čak i tajno prikupljao tela ubijenih hrišćana i sahranjivao ih s poštovanjem.
- Poseban događaj u njegovom životu vezan je za sedam devica, koje su zbog vere u Isusa Hrista bile izvedene pred sud i mučene. Njihova imena su, prema predanju, bila: Tekusa, Aleksandra, Klaudija, Favsta, Eufrasija, Matrona i Julita. Pošto nisu htele da se odreknu vere, osuđene su na smrt i potopljene u jezero.
Nakon njihove smrti, sveta Tekusa se, prema predanju, javila Teodotu u snu i zamolila ga da njihove posmrtne ostatke izvuče iz jezera i dostojno ih sahrani. Teodot je poslušao i uz pomoć nekoliko prijatelja uspeo da pronađe tela i sahrani ih u tajnosti. Međutim, jedan od njegovih pomagača ga je izdao rimskim vlastima.
- Teodot je tada uhapšen i izveden pred sud. Nije negirao svoju veru, niti se pokolebao. Sledile su strašne muke – njegovo telo je bilo izranjavano, zubi razbijeni, a mučitelji su pokušavali da ga slome na sve moguće načine. Ipak, Teodot je ostao nepokolebljiv.Na kraju, sudija je naredio pogubljenje mačem. Kada je izveden na gubilište, mnogi hrišćani su se okupili i plakali za njim, a on im se obratio poslednjim rečima:
„Ne plačite za mnom, braćo, nego proslavite Gospoda Isusa Hrista, koji mi dade snagu da završim borbu i pobedim neprijatelja.“
Sveti Teodot je pogubljen 303. godine, a njegovo mučeništvo ostalo je duboko urezano u pamćenju Crkve. On je primer hrabrosti, vere i samopregora – čovek koji je živeo u svetu, ali za viši cilj.
- Danas se, u čast Teodota i sedam mučenica, u mnogim krajevima Balkana zadržao običaj da se tri puta okupa u hladnoj vodi. Veruje se da ta simbolična praksa pomaže da se odagna smrt, bolest i nesreća. Voda u ovom kontekstu simbolizuje pročišćenje i duhovno osveženje, a broj tri ukazuje na Presveto Trojstvo.
Osim ritualnog kupanja, vernici se na ovaj dan mole za snagu u veri, zaštitu porodice i duhovnu postojanost u iskušenjima. Takođe, mnogi poste ili daruju siromašne, jer se smatra da je to čin poštovanja prema žrtvi svetih mučenika.
Sveti Teodot Ankirski ostaje snažan podsetnik da ni najteža vremena ne mogu ugasiti istinsku veru i da hrabrost u ime pravde i ljubavi prema bližnjem nikada ne ostaje zaboravljena. U njegovom primeru nalazi se snaga da se veruje i kada je najteže, i da se pomogne drugome čak i kada to znači sopstvenu žrtvu.
