U današnjem članku vam donosimo jednu jako tešku i bolnu priču čovjeka koga je majka tek rođennog ostavila isred javnog WC.Naime njegov život nije ni malo bio lak suočio se sa mnogo nepravde i sukoba ali susret sa majkom nakon dugo godiina ga je srozo.
- Sajmon Protero, danas 58-godišnjak iz Velsa, imao je težak početak u životu. Kao tek rođeno novorođenče, pronađen je ostavljen ispred toaleta jednog Doma za nezbrinutu decu. Bio je star svega nekoliko sati. Iako je kasnije usvojen od strane brižne i posvećene porodice koja ga je odgajila s ljubavlju, osećaj da ne zna ko je i odakle dolazi nikada ga nije napustio.
Njegovi usvojitelji, koji su živeli u obližnjem selu, odlučili su da mu kažu istinu kad je imao devet godina. Učinili su to uz savetovanje sa psiholozima, kako bi ublažili moguće posledice tog saznanja. Iako mu je detinjstvo bilo ispunjeno toplinom, Sajmon je odrastao s osećajem praznine – želeo je da zna zašto ga je biološka majka ostavila.
Nakon smrti svoje supruge Helen, koja je preminula od raka, Sajmon je odlučio da ispuni njenu poslednju želju – da otkrije svoje poreklo. Prijavio se za učešće u emisiji Long Lost Family: Born Without a Trace, nadajući se da će saznati više o svojoj biološkoj porodici. Uz pomoć DNK testiranja i istraživačkog tima emisije, pronađeni su prvi tragovi.
- Najpre je uspostavljena veza sa čovekom po imenu Noel, koji je preko DNK baze otkrio vezu između Sajmona i šire porodice iz severnog Velsa. Jedan od rođaka pristao je na dodatno testiranje, što je istraživačima omogućilo da konačno identifikuju Sajmonovu biološku majku.
U emotivnom preokretu, otkriveno je da je majka, sada u poznim osamdesetim godinama, Sajmona rodila kao mlada, neudata žena, bez ikakve podrške porodice. Ipak, ono što je posebno pogodilo Sajmona jeste to što, ni nakon više od pola veka, majka nije želela da uspostavi kontakt. Njena prva reakcija kada je kontaktirana bila je pitanje: „Da li ću imati problema zbog ovoga?“, pokazujući više straha za sebe nego za dete koje je ostavila.
- Ova reakcija je duboko potresla Sajmona, koji je godinama gajio nadu da će konačno dobiti odgovore. Njegova pretpostavka da je majka živela blizu mesta gde je ostavljen pokazala se kao netačna – ona potiče iz drugog dela zemlje i nije mogla da objasni zašto je bebu ostavila upravo tu. Verovatno je stigla u taj grad kako bi svoju trudnoću i porođaj sakrila od porodice i sredine.
Iako majka nije želela kontakt, dobra vest za Sajmona bila je da je šira rodbina s majčine strane pokazala interesovanje da ga upozna. Taj trenutak mu je uneo radost, iako nije mogao u potpunosti da nadomesti prazninu koju je ostavila majčina nova odbijenica. Povezivanje s rođacima mu je pružilo osećaj pripadnosti, koji je tražio celog života.
- U toku emisije, Sajmon je po prvi put video svoju fotografiju kao bebe, pronađenu zahvaljujući novinskom članku iz 1966. godine koji je pratio slučaj napuštenog novorođenčeta. Taj trenutak za njega je bio izuzetno dirljiv: „Prvi put sam video sebe kao bebu. To mi je delovalo kao dokaz da sam bio zbrinut. Neverovatno iskustvo“, rekao je sa suzama u očima.
Usprkos razočaranju, Sajmon nije izgubio nadu. I dalje veruje da će jednog dana dobiti priliku da pogleda majku u oči i postavi pitanje koje ga je pratilo ceo život: „Mama, zašto si me ostavila?“ Iako je svestan da odgovora možda nikada neće dobiti, ta potreba u njemu ne jenjava.
- Posebno je istakao koliko je zahvalan usvojiteljima, koje smatra svojim pravim roditeljima. Oni su mu pružili sve što je mogao poželeti – ljubav, sigurnost, dom. Ali pitanje porekla, pitanje identiteta i korena, nešto je što ni najtoplije usvajanje ne može u potpunosti zameniti.
Ova dirljiva životna priča pokazuje koliko je snažna ljudska potreba za pripadanjem, i koliko čak i jedno pitanje iz detinjstva može oblikovati ceo život. Sajmon danas živi sa pomirenjem da neke odgovore možda nikada neće dobiti, ali i s nadom da su vrata ka majci ipak još uvek odškrinuta.
