U četvartak kako nam je poznato slavi se jedan veliki hrišćankski praznik Spasovdan.Kako nam je poznato ovaj praznik se slavi 40 dana od Vaskrsa.Jedan od posebnih običaja koji se vezuje za ovaj dan jeste pletenje krstića od leskovih grančica.
- U duhu bogate tradicije i narodne vere, Spasovdan zauzima posebno mesto među praznicima koji se sa dubokim poštovanjem obeležavaju. Ovaj dan, koji se proslavlja 40 dana nakon Uskrsa, uvek pada u četvrtak i nosi duboko značenje za pravoslavne vernike. Posvećen je Hristovom Vaznesenju, trenutku kada se, prema verovanju, Isus Hristos poslednji put ukazao svojim učenicima i uputio ih da šire Jevanđelje širom sveta. Upravo taj čin širenja vere utemeljuje naziv praznika, jer u njegovom duhovnom temelju leži ideja spasenja čovečanstva kroz veru.
Taj krst simbolizuje zaštitu i blagostanje, i verovalo se da, postavljen ispred kuće, na njivi ili u dvorištu, donosi radost i sigurnost domaćinstvu. Ti krstići su se čuvali tokom cele godine, a na sledeći Spasovdan se pravili novi, u duhu obnavljanja vere i tradicije.Beograd, kao prestonica Srbije, ovaj praznik posebno obeležava jer je upravo na Spasovdan, 1403. godine, despot Stefan Lazarević proglasio grad prestonicom. Tada su određeni i prvi gradski simboli, uključujući grb i zastavu. Iako je slavljenje gradske slave bilo prekinuto posle Drugog svetskog rata, obnovljeno je 1992. godine i od tada se ponovo obeležava sa dostojanstvom.
- Prema hrišćanskom učenju, vaskrsenjem je Gospod pokazao svoju nadmoć nad smrću. Kada su se učenici okupili na trpezi 40 dana posle njegovog uskrsnuća, Hristos im se ponovo obratio rečima koje su imale zadatak da usmere njihove živote: propovedanje jevanđelja svim narodima. Da bi im u toj misiji pomogao, obećao im je Duha Svetog, i zapovedio da do njegovog silaska ne napuštaju Jerusalim. Ovaj događaj postao je osnova za duhovnu litiju koja se na Spasovdan organizuje u mnogim gradovima, kao izraz sabornosti i zajedničke vere.
U narodnom verovanju, Spasovdan je smatran srećnim danom, danom kada se ne bi trebalo baviti teškim poslovima. Umesto toga, vreme se posvećivalo molitvi, porodičnom okupljanju i duhovnom razmišljanju. Jedan od simpatičnih običaja vezanih za ovaj dan jeste verovanje da bi trebalo pojesti jagode – simbol sreće, zdravlja i plodnosti. U mnogim domaćinstvima pripremala se cicvara, jednostavno i simbolično jelo, koje je okupljalo porodicu oko stola.
- Zanimljivo je i narodno uverenje da se na ovaj praznik ne sme dremati tokom dana, jer se smatralo da će onaj ko to učini biti usporen i pospan tokom cele godine. Pored toga, verovalo se da žene i deca na taj dan ne bi trebalo da se kupaju, dok su muškarci izbegavali brijanje, kako bi se ispoštovala sveta priroda dana.
U pojedinim krajevima, bilo je uobičajeno da se tog dana kolje jagnje kao žrtva posvećena prazniku. Nakon crkvenih obreda, domaćini su u svoje kuće pozivali goste na bogate ručkove, uz tradicionalnu srdačnost i otvorenost srpskog domaćinstva. Oni koji nisu imali goste okupljali su se ispred crkve gde se nastavilo slavlje – uz pesmu, piće i zajedničko obeležavanje dana.
- Bez obzira na sve narodne običaje, suština ovog praznika ostaje ista – podsećanje na Hristovo vaznesenje i duhovno uzdizanje svakog pojedinca. Vera, nada i ljubav – tri osnovne hrišćanske vrline – stoje u središtu ovog dana, ohrabrujući vernike da svoj život usmere ka višem cilju i da kroz poštovanje običaja sačuvaju duhovno nasleđe.
U savremenom svetu, gde se često zaboravljaju duhovne vrednosti, Spasovdan ostaje snažan podsetnik na korene, tradiciju i veru koja nadilazi vreme. U svakom ispletenom krstiću, u svakoj izgovorenoj molitvi i u svakom okupljenju oko porodične trpeze, živi sećanje na ono što ovaj dan zaista jeste – dan spasenja i vere u nešto više.
