Svima nam je poznato ili ako ništa barem čitamo iskustva da mnogo žena kada postanu majke nesvesno upadnu u zamku u kojoj zanemare jedan od ključnih odnosa u svom životu partnerski odnos. Bez obzira na ljubav i posvećenost koju osećaju prema svom partneru uloga majke često postane toliko dominantna da partner polako ali sigurno, počinje da se oseća kao višak.
- Jedan muškarac, koji je iza sebe ostavio brak i porodicu, podelio je svoju priču kako bi ukazao na ono što mnogi muškarci osećaju, a retko govore – emocionalnu zapostavljenost. Na početku veze, bio je srećan. Njegova supruga bila je žena njegovih snova – lepa, duhovita, puna života. Njihov odnos je bio ispunjen smehom, bliskošću i međusobnim razumevanjem. Voleli su da provode vreme zajedno, pričaju, izlaze, smeju se i uživaju u životu.
Međutim, kada su došla deca, sve se promenilo. Ta promena nije bila nagla, već postepena i neprimetna. U početku je verovao da je to samo faza, ali kako su godine prolazile, sve više se osećao kao da gubi svoju suprugu. Ona je bila posvećena majka – brižna, požrtvovana, uvek tu za decu. Ali, ono što je bilo između njih dvoje, počelo je da bledi.
- Vreme koje su ranije posvećivali jedno drugome sada je bilo rezervisano isključivo za decu. Svaki pokušaj da pronađu trenutke samo za njih dvoje završavao se osećajem krivice, stresom ili umorom. Vikendi koji su nekada bili rezervisani za opuštanje, sada su bili zatrpani obavezama, dečjim aktivnostima i kućnim poslovima. Intimnost je nestajala, ne samo fizička, već i emotivna. Više nisu razgovarali kao nekada, nisu se dodirivali pogledima, ni rečima.
Iako nije imao nameru da napusti svoju porodicu, vremenom je počeo da oseća sve jaču usamljenost. Nije tražio nikoga, niti je planirao aferu. Ali onda je, sasvim slučajno, upoznao koleginicu na poslu – deset godina mlađu ženu koja mu je ponovo probudila osećaj da je primećen, da je poželjan, da postoji kao muškarac, a ne samo kao otac ili član porodice koji pomaže. Isprva su bili samo prijatelji, delili su misli, priče, osmehe. Osećao se živim u njenom prisustvu. Taj odnos je bio kao dah svežeg vazduha nakon dugog boravka u zatvorenom prostoru.
- U jednom trenutku, vođeni emocijama i situacijom, njihovo prijateljstvo je preraslo u nešto više. Nisu odmah ušli u vezu – trebalo im je vremena da razjasne šta žele i osećaju. Iako ta nova veza nije dugo trajala, jer je devojka imala problema sa anksioznošću koji su dodatno komplikovali njihov odnos, ono što je on doživeo bilo je dovoljno da ga promeni iznutra.
Ne krivi svoju bivšu ženu. I dalje je vidi kao sjajnu majku i osobu, ali njih dvoje su se izgubili u roditeljstvu. Njena potpuna posvećenost deci, iako plemenita, stvorila je zid između njih dvoje. Ono što mu je najviše nedostajalo nisu bili fizički dodiri, već emotivna povezanost. Želeo je da se i dalje oseća važnim, potrebnim, da zna da je njihova veza i dalje prioritet, i pored dece.
- On nije želeo da svojom pričom opravdava neverstvo, već da otvori oči onima koji možda nesvesno idu istim putem. Poručuje ženama da ne zaborave na svoje partnere. Da u moru obaveza, pelena, ručkova i domaćih zadataka, nađu makar nekoliko trenutaka da se posvete i partnerstvu, jer to je temelj na kojem porodica počiva.
Ljubav ne prestaje kada dođu deca, ali ako se ne neguje, ona može da izbled. A kad se to dogodi, često je kasno da se izgubljeno povrati. Priča ovog muškarca nije izgovor, već upozorenje – da emocije, bliskost i međusobno razumeva
