U današnjem članku govorićemo o značaju i bogatoj tradiciji Spasovdana, praznika koji u sebi nosi duboku simboliku vere, spasenja i duhovnog uzdizanja. Ovaj praznik, poznat i kao Vaznesenje Gospodnje, slavi se svake godine tačno 40 dana nakon Uskrsa, uvek u četvrtak.
Njegovo poreklo i značenje zasnivaju se na događaju iz Novog Zaveta kada se, nakon svog vaskrsenja, Isus Hristos ponovo pojavio pred svojim učenicima.Tom prilikom, Hristos je svojim učenicima dao važnu misiju – da propovedaju Jevanđelje po celom svetu. Time je otpočela jedna nova epoha za hrišćane, puna izazova, ali i nade. Njegove reči: „Idite po svem svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen“ predstavljaju ključni trenutak u širenju hrišćanske vere. Upravo iz ove poruke i dolazi naziv Spasovdan, jer se veruje da je ljudima tada obećano spasenje kroz veru.
- Hristos nije ostavio svoje učenike same – obećao im je Duha Utešitelja, koji će ih osnažiti i voditi. Sve do silaska Duha Svetoga, učenici su boravili u Jerusalimu, čekajući duhovnu snagu koja će im omogućiti da se suoče sa svetom i prošire Hristovu poruku. Ovaj trenutak predstavlja osnovu za mnoge crkvene obrede i običaje koji se vezuju za Spasovdan.
Značajan je i podatak da je Spasovdan gradska slava Beograda. Naime, davne 1403. godine despot Stefan Lazarević proglasio je Beograd prestonicom Srbije upravo na ovaj dan. Tada su ustanovljeni i prvi gradski simboli, kao što su grb i zastava. Iako je proslava gradske slave prekinuta 1947. godine, obnovljena je 1992. godine i od tada se svake godine svečano obeležava.
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi se na ovaj dan organizuje Spasovdanska litija, svečana verska povorka koja prolazi kroz grad u znak poštovanja i sećanja na Hristovo vaznesenje. Litije imaju duboku simboliku i često okupljaju veliki broj vernika koji se mole za zdravlje, mir i blagostanje.
- Kada je reč o narodnim verovanjima i običajima, Spasovdan se smatra jednim od najsrećnijih dana u godini. Naši preci su na ovaj dan izbegavali teške fizičke poslove i posvećivali se molitvi, duhovnim razmišljanjima i porodičnim okupljanjima. Posebno je zanimljiv običaj pletenja krstića od leskovih grančica, koji se zatim stavljaju u dvorišta, na njive i livade – verovalo se da oni donose zaštitu, sreću i blagostanje. Ti krstići su se čuvali tokom cele godine, a sledeće godine bi se pravili novi.
Postojalo je i verovanje da na Spasovdan obavezno treba pojesti jagode, jer to donosi sreću. Takođe, praznik je bio prilika za pripremu bogate porodične trpeze, oko koje su se okupljali svi ukućani. Jela poput cicvare, tradicionalnog jela od brašna i mleka, imala su posebno mesto na stolu.
Zanimljivo narodno verovanje kaže da se na ovaj dan ne bi smelo dremati, jer bi osoba mogla biti pospana tokom cele godine. Još jedno staro pravilo nalaže da žene i deca tog dana ne bi trebalo da se kupaju, dok se za muškarce verovalo da ne treba da se briju. U mnogim domaćinstvima se na ovaj praznik klalo jagnje kao žrtva, a vernici su nakon liturgije u crkvi u svoje domove vodili goste na svečani ručak.
Za one koji nisu primali goste, okupljanje se odvijalo ispred crkve, gde se uz piće, pesmu i veselje obeležavao ovaj radosni dan. Zajedništvo, ljubav i vera bili su u centru pažnje, a sve je bilo prožeto osećajem duhovne ispunjenosti.
Bez obzira na sve običaje i spoljne oblike proslave, suština Spasovdana jeste duhovni razvoj i veličanje temeljnih hrišćanskih vrlina – vere, nade i ljubavi. Ovaj praznik podseća da je snaga u veri ta koja vodi čoveka kroz život, da je nada oslonac u teškim trenucima, i da je ljubav temelj svake istinske zajednice.Spasovdan nas podseća da ne smemo zaboraviti svoj duhovni put i korene, te da kroz svakodnevni život treba širiti svetlost, dobrotu i poštovanje prema drugima.
