Ana Kirjanova, jedan od najpoznatijih ruskih psihologa, kroz svoje tekstove pokazala nam je suštinske istine o ljubavi, odnosima i unutrašnjem samopoštovanju. Njeni radovi, koji su prevedeni na brojne jezike, govore iz srca svakodnevnog života, posebno se dotičući pitanja kako prepoznati kada neko zaista voli, a kada je samo prisutan, ali ne i posvećen.
- Ljubav, po njenim rečima, ne podnosi ravnodušnost. Ako osoba s kojom si u vezi ne pokazuje spontanost, ne grli te iznenada samo zato što te voli, ne deli male trenutke svakodnevice s tobom, niti te nazove bez posebnog razloga da pita kako si – onda to nije ljubav. Ljubav želi bliskost i stalnu povezanost. Ona ne traži razlog da pokaže pažnju – pažnja je njen prirodni jezik.
Kada si nekome istinski važna, tvoje raspoloženje i dan su i njemu važni. On ne ignoriše tvoje ćutanje, tvoju zabrinutost ili sitnice koje ti znače. Ako je čovek prisutan samo fizički, a mentalno i emotivno odsutan, tada ne možeš reći da te voli. Ljubav je prisustvo, zainteresovanost, osećanje koje se vidi u svakom gestu, ne u rečima koje se ponavljaju bez duše.
- Ako si ti ta koja stalno brine, dok on čeka da bude poslužen, utešen, opravdan – ako u vezi zauzimaš ulogu majke, a ne partnerke – onda to nije ravnopravan odnos. Ako moraš da paziš na njega kao da ima pet godina, dok on ima četrdeset pet, ako si ti odgovorna za sve, a on za ništa, tu nema ljubavi. Ljubav nije neravnoteža u kojoj jedno daje, a drugo uzima bez zahvalnosti.
Ako ti se ruga, ako umanjuje tvoje mišljenje i vrednosti, ako te stalno kritikuje zbog načina na koji govoriš, kuvaš, oblačiš se – to nije ljubav. Ako kaže da si smešna jer imaš drugačije poglede na svet, ako te prekida rečima „ne lupetaj“ ili „pričaš gluposti“, onda on ne prihvata tebe kao osobu, već pokušava da te oblikuje po svojoj meri. Ljubav ne kritikuje tvoju suštinu – ona je voli.
Ako osoba ne prepoznaje tvoj trud, tvoju pažnju i svakodnevne napore, ako mu tvoja posvećenost deluje podrazumevano i nevidljivo, onda on ne vrednuje ono što ima. Kada ti, kao žena, pripremaš obrok s ljubavlju, a on ga odbacuje jer „nije kao kod njegove majke“ ili jer je „previše masno“, on ne govori o jelu – govori o nepoštovanju tebe i tvog zalaganja.
- Ljubav te ne tera da moliš za pažnju. Ne zahteva da proseš „volim te“, da nagađaš kada će konačno pokazati osećanja. Ako iz njegovih usta ne izlaze reči koje potvrđuju privrženost i ako se osećaš nevoljeno čak i dok sedi pored tebe – onda srce nije tu. Ljubav se ne traži, ne vapi, ne prosi. Ona se daje slobodno, bez poziva i uslova.
Ako stalno govori da si ti kriva – za njegovu nervozu, nezadovoljstvo, neuspehe – ako tvoja osećanja ne dobijaju prostor, ako te omalovažava i menja tvoje odluke, uvlačeći te u sumnju da ne znaš šta radiš – tada te ne voli. Ljubav ne guši tvoju volju, ne prekraja tvoje misli i ne briše tvoje granice. Ona te gradi, podržava i osnažuje.
- Kada žena nije voljena, to se vidi. Vremenom počinje da gubi sjaj, da se povlači, postaje nesigurna, pretiha, pogleda spuštenog ka zemlji. Ljubav kada nedostaje – čini da se žena uvene iznutra. I najlepša može postati senka sebe kada ne dobija toplinu, a ona koja je puna svetlosti može izgubiti i onu poslednju iskru ako svakodnevno biva neprimećena, omalovažavana i potiskivana.
Ljubav nije samo reč. To je svakodnevno ogledalo u kom vidiš koliko vrediš nekome – ne po obećanjima, već po gestovima, po načinu na koji te sluša, gleda, brine, dodiruje i štiti. Ako ti taj odraz ne pokazuje nežnost, razumevanje i poštovanje – nema ljubavi, bez obzira na to koliko puta ti neko kaže da te voli.
