Prevara je jedno od najtežih razočaranja koje čovjek može doživjeti u ljubavnom odnosu. Kada volimo nekoga iskreno, do srži, potpuno mu se predajemo – emocijama, vremenom, planovima. I zato kada saznamo da je osoba kojoj smo vjerovali zapravo bila nelojalna, osjećaj boli može biti gotovo fizički. Bez obzira na razloge, izgovore ili pokušaje opravdanja, prevara ostavlja ožiljak koji se teško briše.
- Muškarci koji varaju često posežu za sličnim rečenicama kada ih suočite s istinom. I dok svaka situacija nosi svoje nijanse, stručnjaci za veze primijetili su obrazac: postoji nekoliko rečenica koje gotovo svaki muškarac koji je prevario sigurno izgovori, bez obzira na to koliko su različiti u ostalim aspektima.
Prva fraza koja se najčešće čuje je: „Ništa nije značilo.“ Ova rečenica nosi poruku da je čin bio „beznačajan“, kao da je moguće odvojiti fizičku izdaju od emocionalne povezanosti. Ali ako je zaista bilo beznačajno, zašto je bio spreman da rizikuje ono što ima? Možda je bolje zapitati se: koliko mu je značila veza kad je bio spreman da je ugrozi zbog nečeg što mu „ništa nije značilo”?
- Zatim slijedi ono poznato: „Nikad to neću ponoviti.“ Rečenica koja često dolazi iz straha, a ne iz iskrenog kajanja. Istina je da ljudi mogu da se promijene, ali i da obrasci ponašanja nisu lako lomljivi. Ako je jednom prešao granicu, šta ga tačno sprječava da to ponovo učini – osim činjenice da je uhvaćen?
Treći, često gotovo automatizovan odgovor je: „Žao mi je.“ Ali da li je zaista? Jer često ne žali zbog onoga što je učinio, već zbog toga što je otkriven. Takvo izvinjenje više je pokušaj ublažavanja posledica nego iskrena spoznaja krivice. A onda se u nama javlja i misao: da mu je zaista bilo stalo do vas, ne bi ni dozvolio da vas povrijedi.
- Još jedna rečenica koja je pokušaj da se odgovornost prebaci na drugu stranu glasi: „Ti si me na to natjerala.” Ova fraza može biti najopasnija od svih – jer umjesto da preuzme odgovornost, varalica sugeriše da ste vi krivi. A vi niste. Ljubavni odnosi zahtijevaju komunikaciju, otvorenost, hrabrost da se o problemima razgovara, a ne da se iz njih bježi u tuđi zagrljaj.
Peta rečenica kojom pokušava da objasni svoje ponašanje je: „Bio sam depresivan.” I dok je mentalno zdravlje izuzetno važna tema i depresija stvarna borba, prevara nije terapija. Bježanje u avanturu nije rješenje. Ako je depresivan, treba mu podrška, razgovor, možda pomoć stručnjaka – ali ne preljuba.
- I na kraju, možda i najklasičnija odbrambena linija: „Dosadilo mi je tvoje zvocanje.” Ova rečenica pokušava da problem svede na stereotip – kao da je žena „naporna“, a on „jadnik“ koji je morao negdje da „nađe mir“. Međutim, niko ne odlazi zbog zvocanja – odlazi zbog nedostatka poštovanja, hrabrosti i karaktera.
U svakoj od ovih rečenica krije se pokušaj da se umanči bol koji je izazvao. No prava istina je da nijedna rečenica ne može izbrisati postupak. A ono što osoba odluči da uradi kada sazna za prevaru zavisi isključivo od nje same. Neki će pokušati oprostiti i graditi ispočetka. Drugi će odlučiti da se okrenu sebi i krenu dalje. Obe odluke su hrabre – sve dok su donijete iz samopoštovanja, a ne iz straha od samoće.
- Jer vrijednost žene nije u tome koliko toga može da pretrpi, već koliko je spremna da sebe stavi na prvo mjesto, čak i kada srce govori drugačije.
