U današnjem članku donosimo priču o jednoj od najvoljenijih glumica sa prostora bivše Jugoslavije, čiji je život bio ispunjen umetničkom strašću, emotivnim usponima i političkim olujama koje su joj promenile sudbinu.
Mira Furlan, dama teatra i filma, ostavila je dubok trag ne samo svojim ulogama, već i načinom na koji je živela – dostojanstveno, hrabro i iskreno. Na kraju svog života, pored nje je bio samo jedan čovek – njen dugogodišnji partner, suprug i saputnik kroz sve nevolje, Goran Gajić.
- Njihova ljubavna priča počinje sredinom osamdesetih godina. Sudbina ih je spojila na nastupu grupe Le Cinema, u kojoj je Mira pevala. Taj trenutak označio je početak njihove neraskidive veze. Ubrzo nakon susreta, Mira je počela da živi na relaciji Zagreb–Beograd, prelazeći granice ne samo gradova već i društvenih očekivanja. U jednoj svojoj ispovesti, opisala je kako se zaljubila gledajući Gorana kako se penje na jarbol broda, držeći se samo jednom rukom. Tada je shvatila da je on čovek bez straha, za razliku od muškaraca koje je do tada upoznavala. To ju je duboko privuklo.
Međutim, sve se menja početkom devedesetih godina. Sa ratom koji je izbio u bivšoj Jugoslaviji, Mira postaje žrtva političke klime i medijskog linča. Iako rođena u Zagrebu, optužena je da je izdala svoju domovinu zbog veze sa Beogradom i Srbima. Hrvatski mediji su je žigosali kao izdajicu, oduzet joj je stan koji je nasledila od bake, otpuštena je iz Hrvatskog narodnog kazališta, a istovremeno su joj stizale i jezive pretnje smrću – ponekad i po pedeset dnevno.
Shvativši da nema drugog izlaza, Mira pakuje kofere i 1991. se seli u Beograd. Ubrzo nakon toga, zajedno sa Goranom odlučuje da napusti region i okuša sreću u Americi. Prodaju svoj automobil i kreću u nepoznato, sa nadom da će pronaći mir i dostojanstvo koje im je oduzeto. Njihova emigracija nije bila hir, već nužnost – odlazak zbog očuvanja razuma i života.
- U početku je život u Americi bio izuzetno težak. Bez poznanstava, bez sigurnih izvora prihoda, Mira se snalazila kao konobarica i prodavačica, dok je Goran Gajić radio najrazličitije poslove – od dostavljača do montažera, pa čak i tehničke podrške za japansku banku. Oboje su morali iznova da grade svoj identitet. Mira je kasnije govorila kako emigracija znači “od nekoga prema nikome” – osećaj da gubiš sve ono što si bio i moraš da se ponovo izgradiš, komad po komad.
Zanimljivo je da je Goran, pre nego što je postao reditelj, imao bogatu medijsku karijeru kao novinar i osnivač nezavisnih medijskih projekata. Međutim, u Americi niko nije mario za njegove diplome i iskustvo. Borba za profesionalni opstanak bila je teška i nemilosrdna, posebno u umetničkom svetu prepunom konkurencije.
Njihova odluka da emigriraju nije bila impulzivna. Bila je duboko promišljena i racionalna. Znali su da ne mogu da opstanu u atmosferi mržnje, razdora i nepravde. Kako je Goran kasnije rekao, sve što se dešavalo Miri – otkaz, pretnje, linč – nije bila samo kap koja je prelila čašu, već pravi vodopad nasilja koji im nije ostavio alternativu.
Uprkos teškom početku, sreća im se nasmešila. Godinu dana nakon preseljenja, Mira dobija značajnu ulogu u seriji “Babylon 5”, koja joj je donela međunarodnu prepoznatljivost. Par se tada seli u Los Anđeles, gde se 1998. i venčavaju. U tom periodu dobijaju sina, Marka Lava, i nastavljaju da grade svoj novi život u zemlji koja ih je prihvatila kad su svi drugi digli ruke.
Mira je jednom prilikom rekla da su oboje odbacili tradicionalna venčanja, smatrajući ih simbolom malograđanštine. Ipak, s vremena na vreme bi osetila žal što nikada nije obukla venčanicu – mali trenutak tuge u životu koji je bio ispunjen mnogo većim borbama.
Na kraju, Mira Furlan je živela dostojanstveno do poslednjeg daha. Iako su je nekada dizali u zvezde, a zatim odbacili, nikada nije izgubila veru u umetnost i ljubav. Njena hrabrost, odanost, i sposobnost da se podigne iz pepela života učinili su je ne samo velikom glumicom, već i velikim čovekom. U trenucima kada je bila najranjivija, uz nju je ostao samo jedan čovek – Goran Gajić, koji joj je bio oslonac, partner i prijatelj do samog kraja.
