Svima nam je poznat popularni pjevač Aco Pejović koji je kako nam je poznato u braku sa Biljanom.Oni imaju tri predivne kćerke i važe za jedan od najskaldniji parova na estradi.
- Eh, kad se kaže da život zna da bude nepredvidiv, malo ko pomisli da i oni što se na bini smeju i pevaju od srca, iza kulisa često vode bitke koje bi i najjače slomile. Tako je i Aco Pejović, čovek kog mnogi znaju po pesmi i osmehu, ispričao priču koja ledi krv u žilama, a srce ti stisne kao da je tvoje.
Godinama je Aco Pejović važio za primer porodične sreće – skladan brak sa suprugom Biljanom, tri ćerke koje su im bile ponos i dika. Naizgled idiličan život, bez trzavica i problema. Ali, kako to obično biva, nevolja ne pita ni ko si, ni odakle si, ni koliko si poznat. Došla je nenajavljeno, kao lopov u noći, i pokušala da im oduzme ono najvrednije – život voljene žene.
- Biljana, koja nikad ranije nije imala ozbiljne zdravstvene tegobe, iznenada se srušila dok je držala predavanje. Nije bilo upozorenja, tek blage glavobolje koje su se činile bezazlene. A onda – šok. Pred studentima, u sred rečenice, pala je bez svesti. Hitna pomoć ju je odvezla pravo u Urgentni centar. Tada je počela Acoova najteža životna borba.
Lomio se između nade i straha, sedeo u hodniku dok su iz operacione sale iznosili tela drugih nesrećnika, u crnim kesama. Zamišljao je najgore, ali se nadao najboljem. Nije znao šta su aneurizme, ali je brzo naučio – opasne pukotine na krvnim sudovima, u njenom slučaju čak dve, i to urođene.
- Srećom, imao je prijatelje među lekarima koji su brzo reagovali. Jedna mlada doktorka ga je primila i objasnila situaciju, iako je delovala nesigurno. Bila je to jedna od onih situacija u kojoj je svaka odluka mogla da znači razliku između života i smrti. Lekari su rekli da, kad aneurizma pukne, od hiljadu – samo jedan preživi. Zbog toga je bilo presudno da se odmah reaguje. Zahvaljujući doktoru Tasiću i prijatelju Zoranu, Biljana je hitno operisana.
U međuvremenu, Aco je bio slomljen, ali nije bio sam. Cele večeri uz njega su bili prijatelji s estrade – Ceca, Brena, Boba, Zorica i Kemiš, Bekuta i Mrka, Žika Jakšić, Aca Lukas, članovi Tropiko benda i mnogi drugi. Oko 150 ljudi, od kojih 70% sa muzičke scene. U tom trenutku, kaže, shvatio je ko su mu pravi prijatelji.
- Operacija je trajala šest i po sati. U trenucima kad su lekari pozvali njihovu decu da se oproste od majke, jer možda neće preživeti, Aco je morao da pronađe snagu koju ni sam nije znao da ima. Seo je sa ćerkama, zagrlio ih i rekao: „Možemo da ostanemo bez mame.“
U tim trenucima, kuća im je bila puna bola, suza, straha. Ali i vere. Sve tri ćerke imale su zdravstvene reakcije usled stresa — najstarija se otrovala, srednja imala problema sa zubom, a najmlađa dobila visoku temperaturu. Dok ih je smestio u krevete, Aco je otišao u svoju sobu i, kako sam kaže, vrištao iz sveg glasa, moleći Biljanu da ne umre. U glavi mu je odzvanjala pesma Cece Ražnatović – „Živ se čovek na sve navikne“.
- Kad je operacija uspešno završena, borba nije stala. Gledati je obrijane glave, sa rezovima, bilo je bolno. Ali, još teže je bilo objasniti deci šta se desilo, šta može da se desi. Ipak, korak po korak, Biljana je preživela, oporavila se. A Aco je iz tog pakla izašao kao drugačiji čovek. Danas kaže da svaki dan gleda drugačije, da ne uzima ništa zdravo za gotovo, i da u svakom pogledu svoje žene i ćerki vidi blagoslov koji mu je život, uprkos svemu, podario.
I tako, iza svih tih reflektora i aplauza, stoji čovek koji zna šta znači izgubiti tlo pod nogama, ali i šta znači boriti se iz sve snage za ljubav. Priča Aca Pejovića nije samo priča o tragediji – to je priča o veri, prijateljstvu, i o tome kako porodica može biti svetionik i u najmračnijim noćima.
