Bolesti gastrointestinalnog trakta u današnjem društvu postaju sve prisutniji problem, sa sve češćim slučajevima ozbiljnih oboljenja koja pogađaju ljude svih uzrasta. Gorušica, problemi sa varenjem, bolovi u abdomenu, gojaznost, pa čak i maligni tumori poput karcinoma debelog creva, želuca i jednjaka, postali su alarmantna pitanja u društvu. Uz sve to, smrtnost od ovih bolesti u Srbiji je u porastu, što čini neophodnim razumevanje uzroka i mogućnosti prevencije ovih oboljenja.
Uzroci problema sa gastrointestinalnim trakom
Dr Ognjan Skrobić, docent i hirurg sa Klinike za digestivnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, ukazuje da glavni faktori koji utiču na zdravlje gastrointestinalnog trakta uključuju način života, ishranu, genetiku i stres. Svi ovi faktori utiču na funkcionisanje probavnog sistema i mogu dovesti do razvoja ozbiljnih bolesti.
Povezanost ishrane i problema sa varenjem
Jedan od ključnih faktora u nastanku problema sa probavnim sistemom je ishrana. Moderna ishrana, koja je često bogata prerađenim namirnicama, visokim nivoima šećera i masti, ima negativan uticaj na zdravlje creva i želuca. Spazmi, fermentacija u debelom crevu, otežano varenje i pražnjenje želuca česti su problemi povezani sa lošim načinom ishrane. Na ovakvu ishranu, koja je daleka od prirodne i izbalansirane, treba obratiti posebnu pažnju.
Preporučena ishrana za zdravlje probavnog sistema:
- Sveže voće i povrće: Bogato vlaknima koja pomažu rad creva.
- Integralne žitarice: Pomažu u poboljšanju probave.
- Probiotski proizvodi: Jogurti i kefir za balansiranje crevne flore.
- Riba i nemasno meso: Izvori zdravih proteina.
S druge strane, treba izbegavati prerađene proizvode bogate nitritima i nitrata, poput suhomesnatih proizvoda, jer oni mogu povećati rizik od nastanka malignih bolesti. Takođe, šećeri iz konditorskih proizvoda mogu opteretiti želudac i izazvati različite probavne smetnje.
Genetika i stres kao ključni faktori
Genetika igra značajnu ulogu u razvoju bolesti gastrointestinalnog trakta. Osobe sa porodičnom istorijom bolesti poput karcinoma debelog creva ili čira na želucu trebaju redovno obavljati preventivne preglede, uključujući kolonoskopiju nakon 40. godine. Ovi pregledi mogu omogućiti rano otkrivanje i lečenje bolesti.
Stres je još jedan važan faktor koji utiče na zdravlje probavnog sistema. Hronični stres povećava lučenje kortizola, što može izazvati:
- Pojačano lučenje kiseline u želucu.
- Ubrzan rad creva.
- Grčeve i zatvor.
- Veći rizik od ozbiljnih hroničnih oboljenja.
Smanjenje stresa putem meditacije, joge ili redovne fizičke aktivnosti može značajno smanjiti negativan uticaj stresa na organizam.
Štetne navike koje treba izbegavati
Dr Skrobić upozorava na štetne navike koje ljudi često praktikuju, a koje dodatno pogoršavaju zdravlje probavnog sistema. Među njima su:
- Kafa na prazan stomak: Iako kvalitetan espreso može biti prihvatljiv, prekomerna konzumacija kafe iritira želudac.
- Kasna večera: Jedenje hrane kasno uveče može izazvati gorušicu i opteretiti želudac.
- Neredovni obroci: Preskakanje obroka vodi ka prejedanju i probavnim problemima.
- Prekomerni unos šećera i prerađene hrane: Ove namirnice negativno utiču na crevnu floru i želudac.
Dr Skrobić posebno naglašava važnost eliminacije mesnih prerađevina i proizvoda sa visokim nivoima nitrata, koji su poznati kancerogeni faktori.
Kako očuvati zdravlje gastrointestinalnog trakta?
Prevencija je ključ za očuvanje zdravlja probavnog sistema. Osim pravilne ishrane i izbegavanja štetnih navika, postoji nekoliko ključnih koraka koje možemo preduzeti:
- Unositi dovoljno tečnosti: Hidratacija je važna za dobru probavu.
- Praktikovati fizičku aktivnost: Redovno vežbanje pomaže u regulaciji metabolizma i zdravlju probavnog sistema.
- Redovni zdravstveni pregledi: Obavljanje preventivnih pregleda, posebno ako postoji genetska predispozicija za određene bolesti.
- Upravljati stresom: Tehnike smanjenja stresa značajno smanjuju rizik od problema sa probavom.
Zaključak
Iako bolesti gastrointestinalnog trakta postaju sve češće, njihova prevencija i lečenje nisu nemogući. Pravilna ishrana, izbegavanje štetnih navika, redovni pregledi i smanjenje stresa ključni su koraci za očuvanje zdravlja. Prema dr Skrobiću, svaka pozitivna promena u životnim navikama doprinosi zdravijem životu i smanjenju rizika od ozbiljnih oboljenja. Kroz edukaciju i odgovorno ponašanje prema svom zdravlju, možemo značajno uticati na kvalitet života i smanjiti učestalost ozbiljnih bolesti.
