Priča o Eleni Kariotis iz grčkog sela Kostaleksi šokirala je svet i izazvala duboku uznemirenost. Ova tragična priča o zatočeništvu, porodičnoj zlostavljanju i dugotrajnim psihološkim traumama otkriva mračnu stranu jedne porodice koja je zbog svojih uverenja odlučila da zarobi svoju najmlađu ćerku, Elenu, na gotovo tri decenije. Iako je ceo komšiluk bio svestan da se nešto čudno dešava, niko nije smeo da prijavi slučaj dok situacija nije postala previše očigledna.
Zatvorenica u podrumu
- godine, policija je primila anonimnu prijavu koja je ukazivala na to da je žena zatvorena u podrumu kuće porodice Kariotis. Na pragu vile dočekali su ih članovi porodice, brat i dve sestre, koji su ih bez otpora uputili do podruma. Tamo su pronašli Elenu, koja je izgledala kao da je tek izašla iz divlje prirode, potpuno povučena, nesvesna svega što se dešavalo oko nje. Iako je bila odrasla žena, očigledno je da nije imala kontakt sa spoljnim svetom dugi niz godina, a fizičko i emocionalno stanje u kojem se nalazila bilo je strašno.
Elena, koja nije videla dnevnu svetlost i nije komunicirala sa nikim gotovo tri decenije, postala je gotovo divlja u svom ponašanju. Kada su je pokušali smiriti, počela je da vrišti, grebe i ujeda. Sam pogled na ljude koje je prvi put videla nakon toliko godina izazvao je kod nje duboku reakciju straha i zapanjenosti.
Porodični konflikti i zatvor
Za Elenu Kariotis, život nije bio nimalo lak. Odrastala je u vreme kada su Grčkom harali teški istorijski konflikti: Drugi svetski rat i građanski rat. Elenini roditelji bili su snažno vezani za monarhističke vrednosti, što je postalo ključno u njenoj tragediji. Odluka da se zaljubi u mladića koji je bio komunist izazvala je ogromnu ljutnju kod njezinih roditelja. Oni su odlučili da je kazne na najgori mogući način.
Po prijavi koju su podneli protiv njenog izabranika, mladić je uhapšen, odveden u koncentracioni logor, a ubrzo je tamo i preminuo. Ovaj događaj, prema tvrdnjama publicista Aleksandra Andrijanova, bio je ključan za njenu dalju sudbinu. Zaljubljivanje u „pogrešnog“ čoveka postalo je razlog za njenu potpunu izolaciju. Elena je završila u podrumu, gde su je njeni roditelji zaključali kao simbolično kaznu za to što je navodno “osramotila” porodicu.
Komšije i strah od porodice
Dok je Elena godinama bila zatvorena u podrumu, komšije su počele da primećuju neobičnu situaciju. Međutim, niko nije imao hrabrosti da nešto preduzme. Porodica Kariotis je bila duboko poštovana, ali i zastrašujuća za sve oko sebe. Komšije su se distancirale od njih, ali nisu imali dovoljno hrabrosti da prijave slučaj vlastima, često iz straha od oca porodice. Tek nakon smrti njenog oca 1978. godine, kada je glava porodice preminuo, neki članovi porodice su odlučili da anonimno prijave slučaj policiji.
Oslobađanje i posledice
Kada je Elena konačno oslobođena, policija je bila zatečena onim što su zatekli. Žena koja je bila zatvorena 29 godina bila je potpuno izgubljena u vremenu, verovala je da ima samo 18 godina i nije bila svesna toga koliko je vremena prošlo. Njeno stanje je bilo tako ozbiljno da nije mogla ni da govori. Nakon što su je izneli iz podruma, Elena je bila toliko uplašena da je sunčeva svetlost koju nije videla godinama izazvala kod nje omamljenost.
Zbog psiholoških i fizičkih trauma koje je pretrpela, Elena je smeštena u psihijatrijsku bolnicu, gde je počela da se oporavlja. Tamo je ponovo naučila da govori i čak dala intervju novinarima 1986. godine. Međutim, iako je razgovarala sa novinarima, sećanja na društveni život iz prošlih godina bila su potpuno potisnuta iz njenog sećanja. Njene godine zatvora ostale su u njenoj psihi kao blokirani “paket” bolnih uspomena, zaštitni mehanizam njene psihe.
Nestanak
Elena je 1998. godine napustila psihijatrijsku kliniku i, tokom šetnje, nestala. Iako su njene sestre i brat bili osumnjičeni za umešanost u njen nestanak, nijedna konkretna veza sa njenim nestankom nije mogla biti dokazana. Od tada, Elena je nestala bez traga i nikada nije pronađena. Iako je u trenutku nestanka imala 68 godina, njena sudbina je ostala misterija, a tragovi su se zagubili zauvek.
Ova tragična priča nas podseća na mračnu realnost u kojoj su porodične vrednosti ponekad upotrebljavane kao izgovor za kontrolu, zlostavljanje i emocionalnu destrukciju.
