Teško je poverovati da je prošlo više od tri i po godine od smrti Đorđa Balaševića, velikog pesnika, pevača i kantautora. Njegova prisutnost kroz pesme ne jenjava, jer su njegove reči i melodije postale deo svakodnevnog života mnogih, čineći ga gotovo večno živim u srcima onih koji ga slušaju.
- Đorđe Balašević je bio zaista jedinstven. Smatrali su ga “najvećim pesnikom među pevačima i najvećim pevačem među pesnicima.” Njegovi stihovi su duboko dirljivi i univerzalni, što ih čini cenjenima ne samo u bivšoj Jugoslaviji, već i izvan nje. Iako su njegove pesme prožete ličnim iskustvima i emocijama, one su sposobne da dotaknu srce svakog slušatelja, jer svako može da prepozna deo sebe u njima.
Među njegovim najpoznatijim pesmama, ona koja je postala simbol snažnog emotivnog naboja je pesma “Čovek sa mesecom u očima”, koju je napisao 1993. godine, u vreme građanskog rata koji je razorio bivšu Jugoslaviju. Ova pesma je postala neizbrisiva u kolektivnom pamćenju naroda, jer nosi u sebi ne samo tugu zbog rata, već i snažnu kritiku na porušene gradove i živote koji su postali žrtve nasilja.
- Pesma je objavljena na albumu “Jedan od onih života” i postala je simbol patriotizma i gubitka, ali i nade u obnovu i spasenje kroz ljubav i sećanje. Stihovi Balaševića u ovoj pesmi pričaju priču o ubijenim gradovima, uništenim životima, ali i o tome kako se, kroz tugu, može pronaći svetlost.
Evo jednog od najpoznatijih stihova:
“Ne znaš ti šta znači ubiti grad, ne znaš ti bauke kaljavih rovova. Ne znaš ti šta znači spavati sad, čim sklopim oči, ništa osim tih krovova!”
Ovi stihovi prenose snažnu sliku razaranja i gubitka, ali i tugu i nemoć da se išta učini protiv tog haosa. Kroz stihove Balašević oslikava duboku emocionalnu patnju koja se javlja u postratnom periodu, kada ljudi još uvek nose traume i sećanja na prošle ratove.
Jedan od najemotivnijih trenutaka u pesmi je trenutak kada Balašević piše:
“Kada sklopim oči, nebom naiđu mobe, zamirišu gostinske sobe, nebom svadba odzvanja.”
Ovaj stih odražava nostalgiju i sećanje na bolje dane, dok istovremeno ukazuje na to koliko su prošli trenutci životne radosti daleki. U snovima i sećanjima dolazi do susreta prošlih vremena, u kojima su ljudi mogli biti srećni i spokojni. Takođe, pesma se ne zadržava samo na sugestijama o tragediji rata, već pokazuje i duhovnu snagu pojedinca koji se suočava sa sopstvenim gubicima.
- Kroz “Čovek sa mesecom u očima”, Balašević ne samo da oslikava bol i tragediju, već i jedinstvenu snagu pojedinca da se nosi sa tragedijom i da život ide dalje, ma koliko teško bilo. Balasević govori o tome kako ratni užas ne prestaje čak ni kad se fizički rat završi, jer emocionalne rane ostaju i dugo nakon toga.
Ova pesma se, kao i mnoge njegove, bavi pitanjima identiteta, suživotom i ljudskom patnjom, ali ona takođe daje nadu. Čak i kroz snove, kroz sećanja, kroz zvuke prošlih vremena, uvek postoji nešto što može da nas podseti na lepotu života.
- Na kraju, “Čovek sa mesecom u očima” je pesma koja je postala ne samo simbol tuge već i simbol borbe za spasenje kroz ljubav, sećanje i umetnost. Đorđe Balašević svojim stihovima nije samo prepričavao stvarnost, već je dodao duboku emocionalnu dimenziju i dao glasan glas onima koji nisu mogli da govore. Upravo zbog toga, Balašević ostaje neizbrisiv u kolektivnoj svesti, kao pesnik koji je umeo da oseti bol sveta, ali i da kroz pesmu pokaže put prema izlečenju.
