Baka Danka je izrazila očaj jer je njen unuk potrošio 300 eura na patike, a toliko iznosi i njena penzija. Savetovala sam mu da razgovara sa svojom drugom bakom (Nanom).Standardi i navike današnjih ljudi značajno su se promenili u poslednjih 10 ili 20 godina. Ono što je nekada bilo nezamislivo za nas, naše roditelje, bake i deke, danas je postalo uobičajeno. Luksuzne stvari poput dizajnerskih patika, sunčanih naočara i torbi sada su očekivane norme među mladima. Najznačajnije razlike u životnim stilovima starijih generacija, poput penzionera i njihovih unuka, postaju očigledne. Danas je uobičajeno da unuci nose patike čija vrednost može dostići celokupnu penzionu ušteđevinu njihovih baka ili deka. Ovako nešto nedavno se desilo baki Danki (74 godine) iz Hrvatske, kako je nedavno izjavila za portal “Mojevrijeme.hr”.Njen zet i ćerka su finansijski dobrostojeći, ali ona i dalje ne može da se pomiri s takvim “rasipanjem novca”. “Živimo u Dalmaciji, i moja ćerka i zet, uz stalne poslove, vode posao sa tri stana, što im donosi dodatan prihod. Svesna sam da im je moguće priuštiti putovanja na velike udaljenosti, često menjanje stvari po stanu i ručkove vani. Ipak, ne mogu se pomiriti s tim što ulažu toliko novca u skupe stvari za svog sina jedinca. Čujem od jedne poznanice da je njena unuka kod kuće izjavila kako su tenisice koje naš mali nosi preskupe i koštaju 300 eura. Pitam se da li ima smisla da se ističem”, rekla je baka Danka. Ističe da je to razlog za zabrinutost iz nekoliko razloga.
“Moja porodica ne troši svaki peni na tenisice samo da bismo sastavljali kraj s krajem. Brinem se da će to nekoga uznemiriti i biti mu trn u oku. Moj unuk je u sedmom razredu, a primetila sam da su na društvenim mrežama, poput TikToka, omalovažavali ljude koji imaju više. Možda preterujem, ali izražavaju prezir prema ‘bogatašima'”, dodala je zabrinuto. “Upozorila sam ćerku nekoliko puta, pital sam je zašto mu kupuje dizajnersku odeću i upadljive tenisice. Možda osoba koja sedi pored njega u školi nema takav život. Rekla sam joj da podržava njegovu ušteđevinu, omogućavajući im da putuju i čineći brendiranu odeću manje važnom”, otkrila je baka Danka. Kaže da je njena ćerka odgovorila kako druga deca nose skupe tenisice, pa zašto ne bi kupili kvalitetnije cipele za svog sina. “Verovala je da mogu sebi da priušte šta god žele, a ta glad koju sam ja doživljavala u posleratnom periodu više ne postoji. Rekla je da kada je stavila odeću svog sina koja mu je postala tesna pored kontejnera, niko se nije potrudio da je pokupi. Pitanje je, zašto bismo onda obraćali toliku pažnju na odeću koju kupujemo svojoj deci, kad svi imaju dovoljno odeće za nošenje”, rekla je gospođa Danka.Osim toga, naglašava važnost učenja cene novca. “Imam još jednu brigu koja me muči, pa često molim krunicu za svog unuka. Bojim se da će deca pomisliti da novac padne s neba i da je normalno da dobiju sve što žele, bez obzira na cenu. U životu je važno završiti školu i vredno raditi za to. Treba raditi, truditi se i zaraditi svaki evro, kao što sam ja to radila. Pogledajte gde sam danas stigla – cena nije normalna”, zaključila je. Izrazila je da joj je srce slomljeno kada je unuk došao da je poseti, a nije joj bilo dozvoljeno da iznese svoje mišljenje, predloži nešto ili se požali.
“Rekla sam mu da porazgovara s Nonom, da mi ispriča kako mu ide u školi, kakve su ocene”, ali to je bio njegov jednostavan odgovor. Zatim je upitala prijatelja kako mu je, a ponovno je došao samo odgovor “dobri prijatelji”. Ima i stariju unuku koja još uvek dugo razgovara s njom, ali ima problema s fokusiranjem. “Možda jednostavno starem, možda me vreme zaista prestiže, kao što mi je unuk nekoliko puta sugerisao”, uzdahnula je baka Danka.Rekla je da se najviše moli za svog unuka. “Molim krunicu svaki dan i molim Boga da ostane na pravom putu, da održava dobre ocene u školi, da nastavi napred i da bude pristojan. Naučila sam poštovati one koji se bore za život, razgovarala sam s starijim ženama na ulici, neke od njih imaju težak život. Majke rade u trgovinama u tri smene, s platom od samo sedamsto evra, što je vrlo malo. Evo mene sa penzijom od samo 400 evra, s teškim danima. Ne moram ići na posao svaki dan, ali mogu skromnije živeti među običnim ljudima. Kćerka mi pomaže plaćanjem frizure, pedikira i nekih lekova. Ali općenito, danas postoji toliko razlika i brinem se kuda to sve ide”, rekla je.Na kraju, baka Danka je zaključila da ako uvek postoje bogati i siromašni, deca bi trebala usvajati vrednosti koje potiču još od najmanje Deset Božjih Zapovesti. Želi da njeni unuci budu empatični, skromni, ljubazni, širokog pogleda i da više brinu o svojoj duši nego o spoljašnjem svetu.
