Praktika da vrata javnih toaleta ne dopiru do poda može izgledati kao jednostavan dizajnerski izbor, ali ima niz praktičnih i sigurnosnih razloga koji ga podržavaju. Evo nekoliko razloga zašto se ovo pravilo primenjuje: Hitna medicinska pomoć: Vrata koja ne dosežu do poda omogućavaju drugim osobama da primete ako je nekome hitno potrebna medicinska pomoć unutar toaleta. Ako neko iznenada izgubi svest ili ima zdravstveni problem unutar kabine, lakše je primetiti to ako se vrata ne zatvaraju potpuno.
Lakša dostupnost artikala: Omogućava osobama da vizuelno provere da li su potrebni higijenski artikli dostupni u kabini bez potrebe da otvaraju vrata. Ovo je posebno korisno za korisnike javnih toaleta. Disperzija mirisa: Vrata koja ne dodiruju pod omogućavaju bolju disperziju neprijatnih mirisa iz toaleta, što doprinosi prijatnijem okruženju. Niži troškovi: Izrada vrata koja ne dopiraju do poda može biti jeftinija i jednostavnija u održavanju u poređenju sa vratima koja dodiruju pod.
Izlazak u slučaju problema: U slučaju da brava na vratima zakaže ili se nešto drugo dogodi unutar kabine, osoba i dalje može izaći iz nje, što je pitanje sigurnosti.Smanjenje vodenih problema: Vrata koja ne dodiruju pod smanjuju rizik od akumuliranja vode unutar kabine u slučaju curenja ili pucanja cevi. Smanjenje mikroba: Stavljanje toalet papira na sedište toaleta često nije efikasan način zaštite od mikroba.
Dezinfekcija površine asepsolom može biti efikasnija mera za očuvanje higijene. Uz poštovanje ovih pravila i dodatnih mera opreza, korisnici javnih toaleta mogu se osećati sigurnije i higijeničnije dok obavljaju svoje potrebe. Zato trebamo cjeniti nečiji trud i ipak je tu uloženo, ništa nije bez razloga.
