Osteoporoza predstavlja dugotrajnu, postepeno napredujuću bolest kostiju koja karakteriše smanjenje gustine kostiju i povećan rizik od preloma. Ova ozbiljna zdravstvena stanja ima globalni značaj i naročito pogađa stariju populaciju, često ostajući asimptomatska sve do pojave frakture. U ovom tekstu ćemo detaljno razmotriti aspekte osteoporoze, uključujući njen nastanak, faktore rizika, metode dijagnoze, strategije prevencije i terapijske pristupe.
Zdrave kosti su sačinjene od čvrstih kolagenskih vlakana i kristala minerala poput kalcijuma i fosfora. Ključni igrači u održavanju ravnoteže kostiju su osteociti, osteoblasti i osteoklasti. Osteoporoza se razvija kada dođe do neravnoteže između procesa resorpcije (razgradnje kostiju) i procesa formacije (izgradnje kostiju). Ovo rezultira smanjenjem gustine kostiju i promenama u njihovoj strukturi, čime se kosti čine manje izdržljivim i otpornim na stres.
Starost igra ključnu ulogu, s obzirom da sposobnost tela da održava gustinu kostiju opada s godinama. Ženski pol ima znatno veći rizik od oboljenja od osteoporoze, naročito tokom menopauze kada nivo estrogena opada. Genetska predispozicija takođe igra važnu ulogu, s obzirom da osobe s porodičnim antecedentima ovog poremećaja imaju veći rizik. Hormonski faktori, kao što su niski nivoi estrogena kod žena i nizak nivo testosterona kod muškaraca, doprinose riziku od osteoporoze.
Nepravilna ishrana, koja nedostaje kalcijuma, vitamina D i drugih ključnih nutritivnih elemenata, može ozbiljno oslabiti kosti. Fizička neaktivnost smanjuje opterećenje kostiju, što vodi do gubitka gustine kostiju. Pušenje i prekomerna konzumacija alkohola povećavaju rizik od osteoporoze. Za postavljanje dijagnoze osteoporoze često se koristi metoda poznata kao densitometrija, koja meri gustinu kostiju. Rezultat T-score se koristi za procenu gustine kostiju u poređenju sa gustinom kod mladih odraslih osoba. Osobe s T-score vrednostima manjim od -2.5 se smatraju osteoporoznim.
