Goca Lazarević, poznata i voljena folk pevačica čiji se prepoznatljivi široki osmeh odomaćio u srcima mnogih, nosi sa sobom potresnu i dirljivu životnu priču koja izgleda kao iz filmskog scenarija.Ispod tog svetlog osmeha koji je postao njen zaštitni znak, krije se priča koja bi mogla biti inspiracija za emotivan filmski scenario. Goca Lazarević, legendarna figura narodne muzike, deli svoju životnu priču, kroz koju je prošla i koja je obeležila njeno detinjstvo i život.Goca otvoreno deli svoje iskustvo kroz koje je prošla i koje je obeležilo njene mlade godine. Ova priča je neverovatno dirljiva i podseća na pravu dramu sa velikim emocijama, koja bi mogla poslužiti kao izvanredna osnova za filmski scenario. Kada nisam živela samostalno, prošla sam kroz mnoge teškoće. Bilo je veoma surovo. Moji roditelji su otišli u inostranstvo da bi zaradili za nas. Tako su me i mog brata ostavili kod strica i strine. Posle toga, strina je morala da ide na posao, pa nas je ostavila u kući u šumi sa čovekom koji nas nije dobro čuvao. Nije se ni presvukao nakon deset dana – iskreno je izjavila Goca u jednoj emisiji.
Goca Lazarević deli svoju priču o suočavanju sa izazovima i teškoćama dok je tražila svoju nezavisnost. Kroz ovu priču provlače se elementi nepravde i teškoća života koji su je suočili sa izuzetnim teškoćama, a koji su gotovo neverovatni, kao iz priče filmskog scenarija. Njena izjava o tome kako su njeni roditelji otišli u inostranstvo tragajući za boljim životom i kako su je ostavili pod pažnjom rodbine, a potom i sa neznancem koji ih je čuvao, otkriva surovost situacije sa kojom se suočavala. Ova priča deluje kao da je iz nekog emotivnog i dramatičnog filma.Preko nedelje smo koristili paštetu i margarin na hlebu kao obrok. Nismo znali ništa bolje. To je bila naša svakodnevna hrana sve dok se strina ne bi vratila. Zbog toga sam razvila gastritis, koji nosim još od malih nogu. Moram reći da nikada nismo bili gladni. Čokoladu smo kupovali jednom mesečno. To je bilo malo carstvo za nas – rekla je Goca Lazarević, podelivši kako su izgledali njeni dani kao deteta. Njeno detinjstvo je ostavilo dubok trag u njenim sećanjima, sa gorčinom i izazovima koji su obeležili te dane. Kroz ove priče, razotkriva se njena hrabrost i upornost, jer iako su uslovi bili teški, uspela je da pronađe svoj put ka uspehu i sreći.
Decenijama je Goca sanjala o svojoj majci, koja je izgubila život u tragičnoj saobraćajnoj nesreći. Iako je svesna stvarnosti, ti snovi su je pratile tokom godina, saosećajući se sa njom zbog osećaja praznine koji je ostala. Nedostatak majke tokom njenog odrastanja ostavio je duboku ranu i nedostatak ljubavi koja joj je falila.Znam da je otišla, ipak smo mi bili mali. Ipak, uvek sam sanjala o njenom povratku. Možda je to bila moja potreba za toplinom i ljubavlju, koja mi je nedostajala – otvoreno je podelila svoja osećanja Goca Lazarević. Nakon ovih događaja, njen otac je stupio u nekoliko brakova. Goca navodi da su ove supruge često bile surove prema njoj i njenom bratu. “Otac se nakon toga više puta ženio. Te žene nisu bile naklonjene nama. Kada bi jedna od njih došla, izmislila bih fikcionalnu srednju školu udaljenu odavde kako bih izbegla njihovu prisutnost. Napustila sam svoj rodni kraj i krenula za Beograd”, podelila je svoje osećaje Goca Lazarević.
Sa samo 15 godina, Goca je kao devojčica stigla u glavni grad. Njeno prisustvo je omogućeno porodici njene očeve supruge. Međutim, tu se suočila sa novim izazovima, jer je porodica imala sina koji je često bio nasilan prema njoj. “Ona nije bila po njegovom ukusu. Svakodnevno sam trpela njegovo nasilje iz ljubomore. Kada je preterao, suprotstavila sam mu se. Tada mi je njegova majka rekla da trebam da potražim drugi dom. Sama sam spakovala svoje stvari u kutiju i krenula sam tražiti svoju tetku. Znala sam samo da radi u jednom bifeu kod Liona. Bilo je teško, ali uspela sam je pronaći”, emocionalno je podelila svoje sećanje na to vreme. Goca je priznala da je njen najveći ljubavni oslonac bio poznati kompozitor Milutin Popović Zahar. Proveli su 16 godina u braku, a Zahar je bio autor mnogih njenih hitova, uključujući i pesmu “Vidovdan” koja je prvobitno bila posvećena Vesni Zmijanac. Međutim, tokom vremena, razlike u njihovim karakterima postale su sve više izražene, prelazeći iz razlika u nesuglasice, koje su na kraju doveli do prekida ovog velikog ljubavnog odnosa. Suprotnosti mogu biti privlačne i zanimljive, ali bez kompromisa, mogu postati naporne. Tokom godina, postali su neizdrživi neki aspekti njihove veze, prešavši u nešto što je bilo daleko od ljubavi. Kao što kažu, linija između ljubavi i mržnje može biti veoma tanka, što je Goca istakla kao zaključak. Danas, ova šarmantna dama, koja je na pragu osme decenije, i dalje izgleda neverovatno privlačno. Ova emotivna priča Goca Lazarević osvetljava dubinu njenih iskustava i borbe sa izazovima koje je život postavio pred nju. Njena priča je inspiracija i primer snage i upornosti. Iza njenog osmeha krije se mnogo više nego što se može naslutiti na prvi pogled.
