Kada je reč o jednom legendarnom glumcu , koji je svojim ulogama zasmejavao mnoge , onda svi odma znaju da je reč o Miodragu Petroviću Čkalji , a koji je , verovali ili ne , rođđen 1. aprila , avsetski dan šale . Naime , njegova priča koji je gradio sa supruhom Danicom , svakako je sinonim za večnu ljuuva , a priča počinje davne 1948 godine , na proleće , kada su se venčali u tadašnjoj zgradi kulture.
Sveje proteklo lepo , društvo je bilo raspoloženo , aa šale su padale iz minute u minutu , a oni koji su tu poslom dolazili , zastajkivali su misleć da se snima neki film . Tako su zadirkivanja na račun jednog smešnog , mršavog , vražljastog čoveka postajala sve češća : “Ma nema govora, ona sigurno neće doći! U poslednjem trenutku se predomislila”, rekao je Ljubiša Bačić, dok se na to nadovezao Dragutin Dobračin, blizak prijatelj Čkalje: “A što i da dođe, kada ima platu četiri i po hiljadarke! A naš mladoženja svega tri”, uzviknuo je kum glumca.
Ali, u jednom trenutku se pojavila na vratima u crnoj kecelji, zadihana je trčala prema grupi ljudi. “Pa gde si, Dragice? Ovi ovde mi izvadiše ‘dušnik na pamuk’”, rekao je Čkalja, koji se tog dana oženio. Svadba je bila mala, u krugu najbližih prijatelja u jednoj kafani. Nekoliko godina posle venčanja rodio se sin, kome su nadenuli ime Čedomir. Dragica je svojevremeno medijima otkrila da su sve komšije volele Čkalju.”Ponekad je utrčavao u najvećoj gužvi, ali s buketom u rukama.Posle tri meseca, Čkalja mi je doneo prsten. Kupio ga je za pedeset dinara kod ‘Gramaga’. Nažalost, u seljakanju iz stana u stan, izgubila sam tu najdragoceniju uspomenu. U početku našeg braka stanovali smo u nameštenoj sobi u Nebojšinoj ulici. Od tada do danas selili smo se pet puta. Za svaki novi komšiluk Čkalja je predstavljao pravu atrakciju. U bilo koje vreme zvonili bi na vrata i tražili da ga vide, ili da im da autogram sa slikom”, iskreno je u jednom intervjuu ispričala Dragica.
