Ishrana ima značajan uticaj na zdravlje štitne žlijezde, a neke namirnice mogu negativno uticati na njen rad. Nutricionistkinja Stojanka Stanojević objašnjava koje namirnice treba konzumirati s oprezom, posebno ako osoba ima problema sa štitnom žlijezdom.
Strumogene namirnice
Povrće poput kupusa, kelja, kikirikija, soje, prosa i lanenog sjemena, koje je bogato sumpornim jedinjenjima, može uticati na funkciju štitne žlijezde, ali samo kod osoba sa usporenim radom štitne žlijezde, i to ako se konzumira u velikim količinama i u sirovom obliku. Stanojević savjetuje da se ove namirnice ne izbjegavaju potpuno, već da se konzumiraju umjereno i pripremljene na odgovarajući način (kuvane ili prerađene).
Zdrave alternative
Povrće poput šargarepe, krastavaca i plavog patlidžana, koje je bogato vitaminima i vlaknima, može biti korisno za zdravlje štitne žlijezde. Takođe, celer, koji sadrži vitamin A i vitamine B grupe, odličan je za obogaćivanje jela.
Podrška kroz ishranu
Za osobe sa autoimunim poremećajem poput Hašimoto tireoiditisa, nutricionistkinja preporučuje razmatranje ishrane bez glutena. Žitarice poput heljde, amaranta i kinoe, koje sadrže visokokvalitetne aminokiseline, mogu biti korisne u ishrani.
Ključni nutrijenti za zdravlje štitne žlijezde
- Jod: Esencijalan za proizvodnju hormona štitne žlijezde. Dobri izvori joda uključuju morsku ribu, alge i jodiranu so.
- Selen: Pomaže u aktiviranju hormona štitne žlijezde. Nalazi se u brazilskoj oraščićima, morskim plodovima i jajima.
- Cink: Bitan za sintezu hormona. Dobri izvori su crveno meso, školjke, sjemenke bundeve i mahunarke.
- Vitamin D: Podržava imunološki sistem, koristan je za osobe sa autoimunim bolestima štitne žlijezde. Prirodni izvori su riblje ulje, masna riba i izlaganje suncu.
Namirnice koje treba izbjegavati
Soja sadrži izoflavone koji mogu ometati apsorpciju hormona štitne žlijezde, a procesuirana hrana može izazvati upale i negativno uticati na rad žlijezde.
Uz pravilnu ishranu, hidrataciju i fizičku aktivnost, važno je redovno pratiti stanje štitne žlijezde kroz medicinske pretrage kako bi se održalo optimalno zdravlje.
BONUS TEKST
Baba Vanga, poznata bugarska vidovnjakinja, ostavila je brojne proročanske izjave koje su mnoge ljude zaintrigirale, a neka od njezinih predviđanja često se spominju u medijima. Iako su njena proročanstva kontroverzna i nisu uvek precizna, njeni sledeći “proročanski događaji” često se citiraju:
Proročanstva Baba Vange:
- 2024. godina: Prema nekim izvorima, Baba Vanga je predvidela Treći svetski rat, terorističke napade u Evropi, kao i upotrebu biološkog oružja od strane “svetske velesile iz senke”.
- 2025. godina: Smak sveta, prema njenim rečima, trebalo bi da počne kroz sukob u Evropi, koji će uništiti veći deo stanovništva kontinenta.
- 2028. godina: Ljudi će početi da istražuju Veneru kao potencijalni izvor energije.
- 2033. godina: Polarni ledeni pokrivači će se istopiti, podižući nivo mora na drastične visine širom sveta.
- 2076. godina: Komunizam će se proširiti na mnoge zemlje širom sveta.
- 2130. godina: Doći će do uspostavljanja kontakta sa vanzemaljcima.
- 2170. godina: Suša će uništiti veći deo sveta.
- 3005. godina: Zemlja će ući u rat sa civilizacijom na Marsu.
- 3797. godina: Ljudi će morati napustiti Zemlju jer će postati nenastanjiva.
- 5079. godina: Prema Vanginom proročanstvu, smak sveta biće 5079. godine.
Iako mnogi veruju u snagu Vanginih predviđanja, treba imati na umu da je u pitanju mistična i kontroverzna figura, a njena predviđanja nisu zasnovana na naučnim osnovama. Bez obzira na to, njene reči i dalje izazivaju pažnju i tumače se na razne načine, kako bi se shvatile eventualne promene u budućnosti.
