Radko Polič je jedan od najslavnijih glumaca iz Slovenije i danas je već u poodmakloj dobi i zdravlje mu je katastrofa kako on kaže. Iako je aktivan s nekim manjim snimanjima i pisanjem autobiografije, kaže da su mu pluća propala jer je dnevno pušio po pet pakala cigareta i da mora biti stalno na oksigen spojen.

Otkrio je neke detalje o svom životu, a vremena je najviše posvetio tome kakav je osjećaj doživjeti kliničku smrt jer se to njemu desilo mnoštvo puta. Radko kaže da nije istina da odete u raj ili pakao nego da samo u sekundi nestanete i sve pocrni. On je u detalje opisao kako mu je jednom prilikom pozlilo dok je bio sam kod kuće i tada ga je spasila komšinica.

Kad se probudite, kaže da je isto kao biti ponovo rođen – smeta vam svjetlo, malo je bolno i razabirete se makar pola sata. Otkrio je i da je rekorder u Sloveniji jer ima čak osam ugrađenih stentova na srcu, a otkrio je da želi biti zapaljen i bačen uz more uz pjesmu Olivera Dragojevića. Otkrio je i kako su tokom 1990-ih pokušali da izvrše atentat na njega te kako se rastao od kolege Bate Živojinovića. Njih dvojica su se potukli pred rat i postalo je gadno, a sve je počelo kad je Živojinović veličao Slobodana Miloševića i Radko se potukao s njim.

Kaže da je rat na ovim prostorima bio neminovan i da je i danas jako ljut što su se komšije i sunarodnjaci tako krvavo rastali i da ga nervira što dozvoljavaju da im političari i nacionalisti zagorčavaju živote. Ostatak teksta možete pročitati ovdje.