U nastavku današnjeg članka dotaći ćemo se jedne zanimljive teme , za koju ne sumnjamo da će vam se svideti. Naime , kako je poznato da je situacija na našim prostorima jako teška nakon zavrpetka rata , a koji je devedesetih godina buktao na našim prostorima. Inače , danas je jako mnogo onih koji jedva saastavljaju kraj sa krajem , pa samim tim nije ni čudo što poslednjih godinaa imamo veliki broj mladih ljudi koji odlaze u inozemstvom kako bi sebi i svojim porodicama u budućnosti obezbedili bolji život.

Tako su radili i Ivana i Marija Panić , a koji su inače svake godine kao sezonci iz sela između Nove Gradiške i Slavnoskog Broda odlazili u Istru. Međutim, ono što bi ih tamo dočekalo ne bi mogao niko normalan da podnese . Dakle , reč je o tome da nikada nisu spavali u normalno sobi ,nego u nekom ćumezu , a de su se stvari odlagale m te je dušek bio postavljen na sto i redstavljao je krevet. Inače, leti bi bili u Istri , a potom kad doe zima išli bi u Austriju.

Inače je Ivana završila ekonomsku školu , a Marija je mašinovođa ,ali nikada nije vozi voz , nego je postavljao keramiku. Zarad koju su uspeli da steknu nikada nisu trošili na zabavu i provod , nego na kupovinu slavonskih njiva , a nadajući se zajedno da će da steknu nepto bolje. Tako su oni kroz zajedničko ulaganje otvorili porodično poljoprivredno gazdinstvo i to dok su se još zabavljali , te su odnos kroz neko vreme krunisali brakom. Ostatak teksta ovde.