Ja sam bio nekada najsretniji čovijek na zemlji, imao sam devojku koja je bila prelijela i stalno vesea sa srce ko kuća. Ništa joj nije bilo mrsko i teško, kada god sam je trebao bila je tu da mi pomogne, pa makar sebi stime išla na štet. Ona je bila čudo od cure. Ali ja ipak muško ko muško sam joj stalno govori da skine koju kilo i bila bi ko bombončić.

 

Mi smo hodali gotov zajedno godinu dana i bilo nam je super, sa njom sam naučio šta je ljubav a šta je život. A onda je došlo ono najgore, razbolila se. Jednom predvečer kada smo htijeli leč ona se okrenula prema meni i pitala  “jesam ti sada lijepa, kada sam mršava?” Ne mogu vam opisati ljudi kako sam se loše osjećao i u kojem sam sramu bio. Ljudi samo hoću da vam kažem da treba da čuvate ono što imate i uživate  tome niko u stvarnosti ne zna koliko mi koraka još u životu imamo…