Ja sam iz siromašne porodice i cijeli život živim skormno, moglo bi se reči da bijedno živim. Udala sam se za jednog komšiju kojeg nisam ni znala do prije par godina. Mi živimo trenutno u Danskoj, on radi njegov rade, ja radim. On mi je kupovao odjeću i neke sitnice redovno a da ja to nisam ni zatražila. Njegova mama, to jest moja svekrva saznala je broj mog računa u banci i onda mi je uplaćivala novaccm, rekla mi je da kupim sebi šta god želim.

Tako sam ja otišla i kupila sebi dve majice i neke pantalone koji su bili nasnjiženju. Ismijali su me ali u pozitivnom smislu jer sam od početka života naučila da štedim. Oni mene obožavaju pogotovo moja svekrva, čini mi se ponekad da me voli više nego svog rođenog sina. Tako nekada kada razmislim možda i nije loše što sam iz siromašne porodice, jer sam stime postala čovijek.